У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 25. децембра, представљен је ЛЕКСИКОН БИБЛИЈСКЕ ЕГЗЕГЕЗЕ, који су приредили Родољуб Кубат и Предраг Драгутиновић.
О књизи су говорили Родољуб Кубат, приређивач и професор на Православном богословском факултету у Београду, Богољуб Шијаковић, теолог и филозоф, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Арбутина је истакао да лексикони захтевају посебну врсту научне методологије и знање да би се урадили квалитетно, што представља додатну вредност овог издања. Он је навео и то да је идеја водиља приликом израде Лексикона била двострука.
„Прво, писању одредница није се приступало механички, како би се суво, чисто академски изложили садржаји одабраних појмова, него се у самим одредницама, као и у концепцији, види основана херменеутичка интенција; друго, Лексикон је базично смештен у православни контекст, али не у ускоконфесионалном смислу јер само садржаји библијске поруке пружају жесток отпор таквом приступу“, казао је Арбутина.
Шијаковић је такође напоменуо да су лексикографија и енциклопедистика изузетно сложен посао и Гласник стога заслужује све похвале јер предњачи у публиковању такве литературе, чија припрема захтева велику научну самосвесну и стручну компетенцију.
„Такав је и овај Лексикон, који се не може редуковати само на теологију и који не имитира неки готов узор, већ је по много чему посебан, а како би се различити аспекти библијског текста изложили на адекватан начин“, констатовао је он додајући да Лексикон карактерише „интердисциплинарност, у оквиру које су различите дисциплине доведене у одређене контакт зоне, дијалог и динамику међусобног утицаја“, што за последицу има то што је он „приступачан за учење широком кругу читалаца“.
Према оцени Шијаковића, два су важна искорака које доноси Лексикон.
„Најпре, он је плод међународне сарадње, где се наша научна заједница наметнула као равноправан саговорник, али је уједно искорак и ка другим научним дисциплинама, који је важан за нашу културу, као позив за њих да учине исто“, нагласио је он.
Кубат се осврнуо на првобитне идеје у процесу настанка Лексикона, који је био отворен, па се од првобитне замисли да он буде намењен пре свега студентима, она касније проширила на то да буде разумљив и користан ширем читалаштву.
„Увидели смо да би требало кренути у сусрет другим научним дисциплинама, што поједини конзервативнији кругови нису баш подржавали, али нас је управо проучавање светоотачких традиција још више учврстило у намери да Лексикон буде интердисциплинарнијег карактера“, објаснио је он.
„Лексикон је не само поучан већ и подстицајан за даља истраживања у домену свих хуманистичких наука“, закључио је Кубат.
Основна теза која је узидана у темеље Лексикона гласи: библијски текст је историјски текст, али, с једне стране, то је текст који има своју историју, а са друге, то је текст који исписује нашу историју – нас као појединаца и цркава. Схваћен на овај начин, од тренутка настанка и путујући кроз векове, библијски текст нам је данас вишеструко испосредован. Историја и теорија тих посредовања, уз уважавање „другости“ текста, тј. поштовање према библијском тексту у његовом сопственом историјском контексту, као и садашњи тренутак као моменат потенцијалне актуализације текста за савременог човека, чине окосницу Лексикона.