Представљена монографија МЕТОХИЈА
23. Мај 2013.
У Малој сали Коларчеве задужбине у среду, 22. маја представљена је монографија Метохија Милана Ивановића.
Ово издање је објављено у саиздаваштву Гласника и ИК Прометеј, а на представљању су говорили: Његово преосвештенство г. Теодосије, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски, проф. др Радош Љушић, в. д. директора ЈП Службени гласник, Зоран Колунџија, главни и одговорни уредник ИК Прометеј и др Милош Јагодић, рецензент.
„Метохија је душа српског народа, а док душа живи, малобројни Срби и свештенство, које тамо упркос свим недаћама и даље опстаје, има веру да ће Метохија остати српска“, изјавио је епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије. „Док душа живи, имамо веру да је Метохија наша, баш као што је била у прошлости и што ће бити у будућности“.
Он је истакао да је овај историчар уметности, који је преминуо пре две године, оставио драгоцено завештање будућим нараштајима.
„Ова монографија ће изазвати емоције до суза свим оним који су рођени на Метохији, али и оним, који нису били у прилици да упознају стару Србију и њене светиње“, оценио је епископ Теодосије.
Радош Љушић, в. д. директора Службеног гласника рекао је да му је као Метохијцу била част да потпомогне да ова монографија угледа светлост дана и да са свим документима које је објединила „аргументовано доказује да су нетачне тврдње да је Метохија пре Срба била албанска“. Службени гласник ће, како је нагласио професор Љишић, и поред рационалнијег плана издаваштва, наставити да објављује капитална издања значајна за српску културу. Таква је недавно објављене монографије Дечани на енглеском језику, као и Едиција Лексикони градова Србије, рекао је Љушић и најавио да ће се ускоро у издању Гласника појавити Шумадијски лексикон, Монографија о планини Рудник , а припрема се и књига о Шари.
Зоран Колунџија из издавачке куће Прометеј рекао је да је највећа вредност монографије то што она непобитно доказује „чија је и откада Метохија“.
„Имамо записе из 1019. године који спомињу Лесковац, српски топоним, Бистрицу, опет српски топоним. Већина насељених места на Метохији у корену има српске речи, што доказује оно што смо одувек знали – чија је Метохија“, закључио је Богдановић.
Метохија је књига о јужном делу српске државе, написана на четири стотине страница и садржи 325 илустрација. Подељена је на тринаест поглавља која су обухватила Метохију од средњег века до савременог стања, када су албански сепаратисти поубијали и раселили многе Србе и порушили њихове богомоље. У првом поглављу дата је етимологија речи Метохија; објашњене су географске особине области и историјски извори у којима се Метохија помиње. Друго поглавље говори о именима жупа и српским владарима, градитељима и ктиторима. У трећем поглављу се наводи шта су све урадили црквени поглавари на овом простору, њихови метоси и зидање цркава и манастира. У четвртом поглављу „Метохија за време турске владавине и албанских злочинстава 1455–1912“ говори се о пропасти српске државе, доласку Турака и силаску Албанаца са високих планина у Албанији.
Следећа поглавља посвећена су манастирима у Метохији, средњовековним испосницама, (претежно концентрисаним око градова Пећ и Призрен), средњовековним писарницама. Велика целина посвећена је градовима у Метохији, иконама и звонима. У поглављу „Стара српска гробља у Метохији“ приказан је најстарији период из ког су сачувани гробови и њихова обележја. Поглавље „Џамије саграђене на местима цркава и црквишта“ сведочи да је у Метохији затирано културно наслеђе Срба. У једанаестом поглављу детаљно су обрађена насеља у Метохији са црквама и њиховим остацима.
Тако скупљена грађа систематично је поређана у азбучном низу. Обрађено је свако метохијско село које је пронађено у историјским изворима, или је сам аутор то место посетио како би више сазнавао од мештана. Бројни подаци праћени су фотографијама цркава, фресака, насеобина са простора Метохије. На крају, обимност коришћене литературе сведочи о томе да је аутор веома савесно приступио писању ове књиге.