Сретењски орден другог степена уручен Службеном гласнику
12. СЕПТЕМБАР 2013.
Председник Србије Томислав Николић уручио је Сретењски орден другог степена Јавном предузећу Службени гласник у среду, 11. септембра у 11 сати у згради Председништва Републике Србије. Председник Николић је 31. јула ове године донео Указ о додели одликовања Јавном предузећу Службени гласник за нарочите заслуге објављивања закона и прописа, а поводом обележавања 200 година од издавања првог српског службеног гласила.
Саветник председника и председник државне комисије за одликовања Оливер Антић је у обраћању присутнима навео „да је Службени гласник, као службено гласило државе, настављач традиције зачете Новинама сербским и обележава 13. август као свој дан. Ове године обележава се 200 година од објављивања првог српског службеног гласила – први број Новина сербских изашао је у Бечу 13. августа 1813. године. Вест на четвртој страни тог броја о борбама Срба и Турака била је прва вест објављена у једним српским новинама о модерној држави Србији“. Осим баштињења традиције службених новина у којима су објављивани сви најзначајнији правни акти државе Србије, Оливер Антић је истакао значај Гласниковог издаваштва. „Осим основне делатности објављивања закона, прописа и других општих аката, ЈП Службени гласник је штампањем капиталних издања стручне и теоријске литературе еминентних домаћих и страних аутора и образовних институција постао и лидер у области издаваштва у Републици Србији.“
Након што је од председника Републике Томислава Николића примио орден, проф. др Радош Љушић, в. д. директора ЈП Службени гласник, обратио се присутнима беседом коју вам преносимо у целости.
„Службени гласник баштини традицију дугу два века, будући да његови корени сежу до 1/13. августа 1813. године, до времена када су српски устаници јуначки бранили обновљену српску државу. Отуда се публиковање Новина сербских из царствујушћег града Виене, двојице знаменитих прегалаца српске журналистике и културе, Димитрија Давидовића и Димитрија Фрушића, на посредан начин, могу повезтти са обновом и очувањем српске државности. Преласком у Србију кнеза Милоша, Димитрије Давидовић, којем се с правом приписује епитет 'оца српског новинарства', обновио је Новине србске 1834. године, и оне су као званични орган државе излазиле до краја постојања Краљевине Србије. Прилика је да укажемо још на две државнотворне делатности Димитрија Давидовића. Немерљив је његов успешан дипломатски рад у Цариграду, у договору са кнезом Милошем, на добијању Хатишерифа из 1830. и 1833. године, који су Србији дали статус аутономне државе. Давидовић је и писац чувеног Сретењског устава, чије име носи и ово високо одличје Републике Србије, којим сте даривали Службени гласник. Наведена три изузетна дела (Новине сербске, Хатишерифи, Сретењски устав), чак и ако све остало занемаримо, сврставају Давидовића у ред наших најзначајнијих државника и културних прегалаца прве половине 19. века. Господине Председниче, да нам само две школе носе његово име, и две улице, од којих је једна у Смедереву. Престоница га је даривала једним сокачићем, а заслужио је булевар.
Данас Службени гласник, као јавно предузеће од посебног значаја за Републику Србију, обавља веома битне и законом прописане обавезе према држави. Радници Службеног гласника сопственим радом остварују приход и самостално се издржавају. Они су ове године, до 1. септембра, обавили бесплатно послове за потребе државне управе у висини од 262.302.975 динара и, уз тај пажње вредан дар Отечеству, остварили добит од 42.229.583 динара. Према свему судећи успећемо да позитивно послујемо ове године и поред тога што нас је Закон о јавним набавкама лишио знатног дела прихода, и тиме бацио, од наредне године, у кориснике државног буџета. Ригорозним мерама штедње и новом организацијом рада, а у складу са новим законом о 'Службеном гласнику', као и низом других нормативних аката, Службени гласник се опоравио и не улази више у ред јавних предузећа губиташа, какав је био 2012. године, први пут од оснивања.
Свесни тешког економског и политичког положаја у којем се, како би Давидовић рекао и написао, наше Отечество и Род налази, а непосредним нитима везани за највише државне органе наше земље, радници Службеног гласника, од његовог оснивања 1992. године до данас, обављали су своју дужност савесно и предано и, верујемо, да су сви они заслужни за ово високо одличје које ће од данас украшавати ову државну установу. У име свих њих изражавам дубоку захвалност Вама, господине председниче, као и свим сарадницима и радницима Службеног гласника.“