У Културном центру Београда (Галерија Артгет),
у четвртак 26. jануара, представљена је књига
Урнебесни кликер – уметност и политика београдског надреализма Дејана Сретеновића.
О овом издању, које је објављено у Гласниковој колекцији Уметност у теорији и историји уреднице Милке Зјачић Аврамовић, осим аутора, говорили су и др Миланка Тодић, др Бојан Јовић и медијатор трибине Оливера Стошић.
Књига Урнебесни кликер – уметност и политика београдског надреализма настала је на основу ауторових рецентних истраживања овог комплексног феномена, али на новим теоријским и методолошким премисама у односу на постојећу литературу.
Миланка Тодић је истакла да се ова књига може читати на разним нивоима и да аутор поштује све оне који су пре њега писали о надреализму.
„Он никада ниједну појаву не посматра изоловано већ је увек поставља у контекст, тако да већ у уводу наводи ко је писао о српском надреализму код нас, али и у свету, где је његово место и како је историзован, показује како се мењају начини проучавања и читања надреалистичких дела“, констатовала је она.
Бојан Јовић је напоменуо да Урнебесни кликер садржи четири огледа посвећена различитим видовима београдског/српског/југословенског надреализма, a да заједнички називник Сретеновићевих размишљања јесте истраживање теоријских и практичних „оквира“ нашег надреализма и надреалистичка усмереност ка разграђивању „система“ књижевности, уметности и постојећих друштвених установа.
„Сходно томе, Сретеновић мења контексте својих разматрања доводећи надреалистичке активности у везу с одговарајућим естетичким, историјским и идејно-идеолошким концептима и појавама. Основни циљ првога текста („С оне стране књижевности и уметности“) јесте да покаже како је ликовна страна надреалистичког стварања занемарена једнако у нашој науци о књижевности као и у историји уметности, и да истакне да је визуелна „уметност“ не само присутна већ и суштински битна за сагледавање и разумевање српског надреализма у целини. У тексту „Надреалистички зид Марка Ристића“ даје се занимљива упоредна анализа Бретонове збирке уметничких предмета и Ристићевог „изложбеног“ зида са становишта колекционарства, архивистике и политике излагања, односно надреалистичког „уоквиравања“ производа активности покрета. Оглед „Лудило, психоанализа и симулација“ Сретеновић посвећује опсежном прегледу психолошких претпоставки надреалистичких ирационалних и антирационалних метода стварања (фројдизам; психоанализа; паранојачко-критичка метода, cadavres exquis), да би се на крају књиге („Надреализам и марксизам“) посветио нарочитом (потенцијалном) надреалистичком обогаћењу марксистичке теорије и (неуспелим) покушајима да се практички захтеви комунистичке идеологије, изражени у потчињавању партијској вољи и дисциплини, и начелима социјалистичког реализма помире с надреалистичком општом тежњом дезинституционализације и потпуне револуције. Неопходно је истаћи да књигу Урнебесни кликер, саобразно њеном научном делу, одликује изузетно успео графички дизајн“, истакао је Јовић.