У Клубу – књижари – галерији
Гласник, у уторак 5. јула, представљена је књига
ЦИПОВКА, Хлеб који се смеје на месец Димитрија Вујадиновића.
О књизи су, осим аутора, говорили Раша Попов, песник, и Сима Матић, уредник „Тиског цвета“ из Новог Сада.
Матић је подсетио на то да се хлеб циповка меси само у још десетак пекара у Војводини и да му је порекло из Бачке, премда је данас најпознатији пекар циповки Шовљански из Ковиља.
„Већ три деценије се дружим с Вујадиновићем који је написао неколико драгоцених књига о нематеријалној култури Војводине у коју се убрајају и одређена јела, па и хлебови, а поготово циповке које се на јединствен начин припремају као врста хлеба“, казао је Матић.
Попов је објаснио да је ово заправо књига која настоји да сачува вештину справљања циповке, и да она стога спада у нематеријална културна добра, а да ју је Вујадиновић написао у оквиру архитектуре будућности.
„Једном ће се сутрашњим генерацијама циповка открити као храна срећног и радосног човека, а ова књига је истовремено и похвала нашим сеоским прабакама и мајкама, али и својеврсни увод у историју пекарства јер нас подсећа на то да су наши стари познавали трајан хлеб без адитива, и да нове технологије зато не значе увек и тријумф добрих ствари“, закључио је Попов.
Вујадиновић је похвалио издавача (Гласник), који је помогао да књига буде изванредно опремљена – она, наиме, садржи и резиме на енглеском језику, као и богате илустрације, док се у уводном делу говори о историји хлеба од почетка узгајања жита у древној Сирији и о припремању хлеба у Египту, па све до наших дана када је припремање хлеба постало индустријско, изузев ретких средина у којима се ова основна намирница припрема ручно.
Он је објаснио да се већ годинама бави народним животом Војвођана у оквиру једног пројекта Европске уније, који има за циљ да се сачувају традиција и култура народа и народности који живе у Војводини. Његова амбиција је да се циповка стави на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа и тако сачува од њеног нестајања.
Како је Вујадиновић објаснио, циповка се прави од белог пшеничног брашна у које се ставља квасац и замеси с водом, али је битно да се три пута „ручно“ премеси. Затим се праве округли велики хлебови који се засеку око половине и стављају у „турску“ пећ да се испеку и добију карамел црну корицу, а пошто онај засечени део изгледа као насмејано лице, називају га и „хлеб који се смеје“.
„У Војводини постоји и јединствени музеј хлеба у Пећинцима који је отворио пекар Јеремија, а чији је мото – Од хлеба до неба“, рекао је Вујадиновић нагласивши да је тај музеј стекао велику популарност и да га годишње посети око 15.000 посетилаца.
После представљања књиге публика је имала прилику да дегустира оригиналне циповке, које је аутор књиге донео из Ковиља и послужио премазане домаћом машћу и посуте алевом паприком.