У Прес центру Удружења новинара Србије, у среду 5. октобра, представљена је књига ПАРИСКИ РАЗГОВОРИ – Између професије и занимања Живадина К. Митровића.

Осим аутора, о књизи су говорили проф. др Милисав Савић, проф. др Драган Булатовић и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.

Књига обухвата три тематске целине: париски ђаци, париски разговори и текстове и критике из дневних листова и часописа које је Митровић објављивао у периоду од 1971. до 1976. године Своју уметничку, али пре свега животну причу, њему су испричали Ристо Стијовић, Милан Коњовић, Мајо Антоан Малиаракис, Милорад Бата Михаиловић, Петар Омчикус, Јагода Буић, Љуба Поповић, Ђорђе Ивачковић, Радован Крагуљ, Милош Шобајић, Живојин Турински и Марк Ле Бот.

Као аутор предговора, Милисав Савић је истакао да је Митровић био предодређен да напише баш овакву књигу јер га је његов ментор, проф. др Лазар Трифуновић, научио да представи уметника као човека од крви и меса, а не да се бави искључиво теоретисањем о његовом стваралаштву.

„Зналачки уклопљена између професије и занимања, књига новинара и историчара уметности Живадина К. Митровића осликава узбудљив ликовни живот и процват уметности која је стварала Европу духа у XX веку“, истакао је он и додао да је Митровић свој вишегодишњи боравак у Паризу, пре 30 година, искористио за причу о југословенским сликарима.

За Савића је посебно драгоцено поглавље посвећено Бати Михаиловићу с којим је Митровић водио више разговора, а чија животна прича представља читав мали авантуристички роман. Према његовим речима, књига је, стога, не само узбудљива прича о нашим сликарима после Другог светског рата у Паризу већ и драгоцени прилог за проучавање њихових живота и дела. 

Драган Булатовић је истакао да ова књига обједињује вишедеценијске сусрете с најзначајнијим уметницима с ових простора који су се напајали енергијом Париза, истовремено доносећи у Град светлости боје и импресије тла с којег потичу.  

„Велики сликари нису само Митровићеви саговорници већ и пријатељи с којима размењује мисли о уметности, животу, духовности, друштву“, нагласио је он. 

Гордана Милосављевић Стојановић нагласила је да је Митровић овом књигом показао и да је врстан новинар јер се није бавио сопственом промоцијом, већ је начинио прави уџбеник новинарства, који је истовремено и сјајна слика Париза у његовом пуном сјају између два светска рата.

„Он је показао да су српски сликари учествовали у стварању европске уметности, па су допринели и обликовању париске уметничке сцене“, рекла је она.

Живадин К. Митровић се осврнуо на почетке своје каријере у новинарству,  детаље разговора који су објављени у књизи и саме личности које су приказане.

„У књизи сам најпре покушао да кроз кратку биографију ових личности читаоце упознам с њима, затим следи сам разговор с њима, а потом поговор који обухвата то каква је његова рецепција у уметничком свету, укључујући и моје текстове које сам писао о њима и њиховом стваралаштву“, напоменуо је аутор захваливши се свима који су помогли у припреми и објављивању књиге.