У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 15. децембра, представљена је књига Црвени пресек Лауре Барне.
О књизи су, осим ауторке, говорили проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, и Петар В. Арбутина, уредник издања и директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Уредник Арбутина је констатовао да је књига Црвени пресек заправо „роман који говори о писању романа и потрази за грађом о трагичној судбини једног од најзаслужнијих сликара српског уметничког експресионизма, који су пустили дух модерне Европе у Србију. То је прича о Кости Милићевићу, али и о свима онима који су били превише сензибилни и неспремни да зарад ситних тренутних интереса изгубе вековима грађени идентитет“.
Арбутина је признао да је приликом првог читања рукописа изгубио из вида да је ово роман и о Првом светском рату. Црвени пресек је, како је истакао, истовремено и роман о љубавима, неспоразумима, жељама и надањима, емоцијама испреплетаним кроз савремене, али и догађаје из прошлости које писац као главни актер кроз наметнутит игру, у коју је увучен сплетом готово немогућих околности, прикупља и од њих гради аутентичну причу прилагодљиву сваком времену.
„Подтекст романа је реалан, али он дубоко приказује и личну визију јунака и његовог времена стваралачке и егзистенцијалне усамљености“, оценио је Арбутина.
Јерков ово дело види као „важан догађај за културу Србије и српску књижевност, и то због конструкције романа“. Према његовом мишљењу, реч је о лирској поеми о сликарству, али и лирски писаној анализи о томе како савремени истраживач трага за решењем загонетке која прати главни лик уметника током последњих година његовог живота.
„У њој се личност уметника поима као повлашћено место сазнања“, истакао је он.
Ауторка Лаура Барна је подсетила на то да је Милићевић сликао и као војник за време Првог светског рата, када да су настала и нека од његових најбољих дела, попут пејзажа острва Крф, иако је тада био у тешком духовном стању.
„Црвени пресек је сликовит роман и у његовој симболици може свако да се препозна, закључила је ауторка.