У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 22. новембра, представљена је књига Љубави Силвије Плат Александре Мокрањац.
О књизи су, осим ауторке, говорили Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига, и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.
Гордана Милосављевић Стојановић се осврнула на стваралаштво Александре Мокрањац напоменувши да је она и прозни писац, а да њена нова књига представља збирку необичних прича које су окренуте ка нама самима. „Силвија Плат је одабрана као симбол који осликава и живот савременог интелектуалца у време када се истинским монаштвом може сматрати управо живот у данашњем свету, а када будете читали приче у овој књизи, готово да ћете моћи да осетите патње јунака који говоре о многим стварима о којима и ми данас размишљамо, али о томе не говоримо“, рекла је она.
Петар В. Арбутина се запитао да ли данас у Србији постоје читаоци за овакву књигу, који су довољно храбри да разумеју велике истине у времену када се често заборавља да без патње нема уметности, нити дела без страдања. „Ово је једна необична књига о ствараоцима о којима се обично ћути и меланхолији као највећем благослову за уметнике, која показује да књижевност настаје независно од свега што је окружује и да је сасвим друга ствар то да ли ће је и на који начин неко разумети, па писци о томе не треба ни да размишљају“, нагласио је он. Он је такође оценио да није лако било написати ову књигу, као што неће бити лако ни њеним читаоцима који ће осетити стрепњу у вези с тим да ли су себи спремни да признају све оно што она од њих тражи. „Ово је литература која опомиње и разумева, за разлику од оне, код нас доминантне, која покушава читаоца да подреди себи, иако су сва велика дела резултат поштовања уметности, а разумевање књижевности није могуће изван живота духа“, истакао је он.
Александра Мокрањац се најпре захвалила уредницима који су говорили о књизи и издавачу (Гласнику), акцентујући концепт побуне као основну дефиницију уметности. „Моја побуна усмерена је пре свега ка томе што нам се намеће да живимо у доба статистике, а сваки човек је свемир за себе и зато не треба одустајати од борбе, индивидуе и индивидуалне слике света“, објаснила је ауторка напоменувши да јунаци њене нове књиге имају управо такав однос према животу и свету који их окружује.
У времену у коме човек чoвeку пoстaje сaмo пoсao, jунaци причa Aлeксaндрe Moкрaњaц припaдници су другe културнo-врeмeнскe зoнe, у кojoj je рaзмишљaњe или писaњe „jeдинa oпипљивa ствaрнoст, a рeaлaн живoт нeрaзумљивa aпстрaкциja“. Зa њих je свaкoднeвицa, у кojoj мeхaнички извршaвajу зaдaтe oбaвeзe, извoр бeсмислa и нeпрeпoзнaвaњa суштинe. Њихoв унутрaшњи живoт je бoгaт, зaумaн, другaчиjи oд oнoгa штo видимo, штo прeтпoстaвљaмo.
Љубaви Силвиje Плaт oткривajу унутрaшњи свeт грaђaнскoг друштвa, скривeн и притajeн, збуњуjућ и зa сaмe aктeрe, aли опипљивији и jaсниjи oд рeaлнoг.