У просторијама Националног парка „Ђердап“ у Доњем Милановцу, у уторак 7. јуна, представљен је ЛЕКСИКОН НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ЂЕРДАП.
О Лексикону су говорили Лазар Марковић, директор НП Ђердап, Јелена Бујдић Кречковић из НП Ђердап, која је прочитала и кратке делове појединих одредница Лексикона, и Владимир Рогановић, уредник Гласникове едиције „Лексикони националних паркова Србије“.
Повод је било обележавање Дана НП „Ђердап“ и Светског дана заштите животне средине. Представљање Лексикона истовремено је било мотивисано и жељом да се ово капитално издање представи људима из тог краја, запосленима у НП „Ђердап“, бројним сарадницима у припреми Лексикона, као и гостима из свих пет српских националних паркова.
Лазар Марковић и гости из ђердапског краја нису крили одушевљење због објављивања овог, како су сами оценили, јединственог издања.
ЛЕКСИКОН НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ЂЕРДАП, у 800 чланака са 500 фотографија, поред природних одлика представља и културно наслеђе подручја Ђердапске клисуре – Гвоздених врата, границе горњег и доњег тока Дунава, простора где је култура Лепенског вира била развијена 9.500–5.500 година пре нове ере, много пре него што су Јасон и аргонаути у потрази за златним руном крочили на ово тло. Уз природне карактеристике приказан је и живот становништва на обалама овог дела Дунава, реке која повезује 10 европских држава, а чије је древно име Истар забележено још у Хесиодовој Теогонији.
Петотомна едиција Лексикони националних паркова Србије заједнички је подухват осам јавних предузећа и установа: Службеног гласника, националних паркова „Ђердап“, „Копаоник“, „Тара“, „Фрушка гора“, „Шар-планина“ и Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, реализован уз стручну помоћ Завода за заштиту природе и финансијску подршку Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије.
Први пут, и то не само у Србији, природна богатства и територије националних паркова, подручја од изузетне важности, представљени су у оквиру једне лексикографске едиције. Пет лексикона садржи 4.000 чланака укупног обима 2.500 ауторских страна (више од 1.700 штампаних страна), богато илустрованих (2.000 илустрација, фотографија, графичких прилога), са 25 географских карти приређених посебно за ову едицију.
Едиција је дело 120 аутора текстова, 100 аутора фотографија, 27 уредника, пет стручних редактора и већег броја сарадника – више од 200 стручњака из различитих области: биолога, геолога, климатолога, хидрографа, демографа, етнолога, антрополога, историчара, археолога, историчара уметности, културолога, лингвиста, социолога, туризмолога, лексикографа.
Границе (заштићене зоне) националних паркова у извесном смислу су „проширене“, па је поред природног наслеђа представљено и културно наслеђе подручја, а затим и насеља, институције, археолошки и други локалитети који не припадају територијама националних паркова, али су с њима функционално повезани. Концепт и метод рада, пројектни менаџмент, редакцијска обрада текста, ликовно-графичко уобличење и штампа урађени су у ЈП Службени гласник. При избору одредница, уредничком тиму Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Лексикографске редакције Службеног гласника помагали су уређивачки савети.
Едиција „Лексикони националних паркова Србије“ приређена је у уверењу да се природа и њена чудесна лепота могу сачувати и заштитити и књигом. Посвећена је заљубљеницима природе, свима који су макар једном крочили у заштићене пределе и с видиковаца погледали ка рекама, језерима, планинама или шумама који их окружују. Посвећена је, можда, још више онима који ће то тек учинити, са свешћу о истинској нужности учења и знања о природи.