У Клубу – књижари – галерији
Гласник, у уторак 19. јуна, представљена је књига Е, Е, ШТА ЈЕ ТО?
Евнуси у војном врху византијског царства Бојане Крсмановић.
На представљању књиге, објављене у Гласниковој библиотеци „Саборник“, осим ауторке, говорили су Борисав Челиковић, уредник издања, Миодраг Марковић, академик и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Челиковић је подсетио на то да је у библиотеци „Саборник“, конципираној тако да промовише науку у нашем друштву, за шест година објављено тридесет седам наслова, углавном студија, које би остале заувек „затворене“ у академским круговима да их нисмо објавили. Овим издањем представљен је и саиздавач Византолошки институт САНУ, који је недавно обележио седам деценија постојања.
„Студија Бојане Крсмановић користиће се не само у српској историографији и византологији већ и у светској византологији. Читајући ову књигу, ми видимо корене и темеље на којима је настала и наша цивилизација“, приметио је Челиковић.
Академик Миодраг Марковић наглашава да су евнуси имали посебно важну улогу током тзв. средњег византијског доба, када заузимају важне положаје не само на двору, у војсци и цивилној управи него и у цркви. Поједини су били изабрани и за патријархе. И поред тога, тај веома значајан феномен у науци био је скоро сасвим запостављен, истaкао је Марковић. „Студија представља веома вредан прилог познавању једног изузетно занимљивог, до сада мало проученог феномена, важног за разумевање византијске историје у целини. Заснована на широкој обавештености аутора о релевантним изворима и литератури, књига доноси много новина о разматраном феномену, али и о другим питањима из политичке историје Византије“, закључује Марковић
„Евнуси су последњих десетак година проучавани и изашло је неколико занимљивих публикација у иностранству које су посвећене том феномену. Читајући их, схватила сам да ти аутори када почну да причају о државној управи и о војсци постоји много грешака и неразумевања и да не схватају феномен приватне и јавне власти“, објаснила је ауторка идеју за израду студије.
Према мишљењу ауторке, читањем ове књиге добија се шири дијапазон од самог контекста евнуштва и њоме се даје увид у историју царства у том периоду и византијску аутократију. Евнуси су у Византији посебно били важни у средњевизантијској држави. Њихову каснију улогу у Османском царству, према њеним речима, не треба везивати за византијску традицију већ за утицаје са Истока.