Књижевност Фјодора Михајловича Достојевског заузима посебно место у светској литератури због своје дубине и способности да прикаже комплексност људске душе. Дела попут Злочина и казне, Браће Карамазових и Идиота истражују моралне дилеме, филозофска питања и психолошке борбе, што их чини универзално релевантним. Његов рад преобликовао је роман као форму, уводећи јединствени стил и приступ који су инспирисали многе писце широм света.
Оно што је мање познато широј јавности, а што је до сада била мала тајна литерарног света, јесте љубав Достојевског према графичкој уметности, калиграфији и архитектури. Уз своје текстове често је остављао цртеже ликова и сцена, дајући им посебан дух и необичну животност. Ови цртежи нису били само додаци – били су продужетак његових мисли и емоција, продубљујући осећај присности са ликовима и уносећи у приче додатну слојевитост.
На тај начин његови ликови нису остајали само у оквирима књижевности већ су кроз овај уметнички израз постајали стварнији, готово као људи од крви и меса. Ова фасцинантна пракса, која тек сада налази пут до јавности, открива нову димензију Достојевског као уметника и додатно потврђује његов значај и утицај који траје и данас, уједињујући књижевност и визуелну уметност у непоновљиву целину. Књига Цртежи и калиграфија Ф. М. Достојевског открива тајну његове љубави према калиграфији.
На Сајму књига, у Сали „Иво Андрић“, говорили су преводилац доц. др Ана Јаковљевић Радуновић, уредник мр Весна Смиљанић Рангелов, писац и издавач Зоран Живковић, а глумац Бојан Жировић читао је одломке из књиге.
„Ово је једина књига на сајму која нема цену – тренутно се само излаже“, нашалила се Весна Смиљанић Рангелов.
Ана Јаковљевић Радуловић навела је да је у питању свети грал српске достојевистике. „Цртежи показују Достојевског ствараоца у тренутку стварања“, истиче она.
„Ову књигу није имао нико у Србији, као ни на територији бивше Југославије. Велика радост што се то појавило, али и љубомора што ће неко имати ту књигу. Ништа у животу нисам платио колико и ову. Платио бих и дупло више само да је добијем. Нуди вам да уђете у сам ум Достојевског, и то Достојевског који ствара“, навео је Зоран Живковић.