На Великој сцени Народног позоришта у Београду, у понедељак 7. марта, организовано је вече посвећено Живану Сарамандићу и том приликом је представљена
монографија о овом великану опере, коју је приредила Душица Милановић, а објавио
Гласник.
О књизи и делу Живана Сарамандића говорили су Бранка Радовић, музиколог, др Јелена Триван, директор Гласника, Драган Стевовић, директор Музеја Народног позоришта, Душица Милановић, новинарка и ауторка монографије, као и Милка Стојановић, оперска певачица и супруга Живана Сарамандића.
Увод у ово богато документарно штиво Милановићева почиње речима којима је и на промоцији дочарала оно што у књизи могу да очекују истински поклоници живота и рада Сарамандића: „У монографији станују звезде, станују фотографије, станују најважнији догађаји. Монографија је кућа, музеј једне личности.“
Мозаик живота и дела Живана Сарамандића сабран је на 235 страница. Рад на припреми монографије за ауторку је био дуг и напоран, али вредан труда. Она се у посао упустила са Живановом супругом Милком Стојановић, те су заједно бирале фотографије и истраживале у архиву. У припремању грађе учествовао je и тим Истраживачко-документационог центра Народног позоришта.
„Живан Сарамандић је кроз ликове које је тумачио током своје каријере био и кнез и цар и краљ, и по свом јединственом басу и репертоарској ширини и даље нема наследника код нас“, нагласила је Бранка Радовић, констатовавши такође и то да је он на најбољи начин оживео вердијевски и пучинијевски свет, али и најзначајније руске ликове.
Монографија о Живану Сарамандићу, осим цртица из његовог живота, садржи и стручну анализу оперских извођења прослављеног баса, осврте познавалаца и пријатеља на његов живот и дело, есеј о љубави његове животне и уметничке сапутнице Милке Стојановић, најлепше фотографије, најзанимљивије текстове из штампе, скице, есеје... Монографија, уједно, представља и својеврсну збирку новинских чланака, интервјуа, афиша, плаката, програма, репертоара, премијера, фељтона...