Првог дана програма на 60. Међународном сајму књига у Београду, у понедељак 26. октобра, Гласник је на свом штанду представио издања којима се придружио борби за очување српске културне баштине на Косову и Метохији.
Наиме, имајући у виду да у Унеску траје дипломатска борба за очување српске културне баштине на Косову, Гласник се тој борби прикључио са две важне књиге које говоре о обичајима српског народа и насеобинама на Косову.
Реч је о књигама Повратак исходишту Ђорђа Лакушића и Косово и Метохија у чланцима и расправама сарадника Етнографског института САНУ.
О књигама су говорили: Драгана Радојичић, директорка Института САНУ, др Душан Дрљача, Институт САНУ, Мирјана Закић, етномузиколог, Бранко В. Јокић, директор Музеја у Приштини и др Јелена Триван, в. д. директора ЈП Службени гласник. У програму је учествовало и Културно-уметничко друштво „Копаоник“ из Лепосавића.
Јелена Триван је оценила да књига Повратак исходишту представља драгоцен доказ о музици, аутентичним играма и ношњама Срба са Косова и Метохије, уз историјске доказе да је реч о нашој националној баштини будући да Албанци на Косову и Метохији покушавају да српске нотне записе заштите као сопствену нематеријалну баштину.
Мирјана Закић је констатовала да књига Повратак исходишту представља истраживачки и теренски рад Ђорђа Лакушића и да је у њој презентовано 11 локалитета који имају специфичну боју и звук.
„Ово је синтетичка монографија која обједињује историјске, културне, етнографске и друге приказе и садржи податке о певању, свирању, игрању“, истакла је она.
Драгана Радојчић је, говорећи о књизи Косово и Метохија у чланцима и расправама сарадника Етнографског института САНУ, нагласила да је исписана прошлост путоказ и залог за будућност, а да је опстанак кључна реч ове промоције. Напоменула је да је ова књига резултат идеје која је зачета у библиотеци Етнографског института САНУ, у којој је уређивачки одбор саставио њен садржај окружен старим гласницима, зборницима и монографијама.
„Историја није познавање прошлости него пре свега будућности и примењена етика – руковођени овом Пекићевом мишљу, која се да применити и на научне дисциплине које се баве изучавањем културе неког народа или друштва, приређивачи монографије потрудили су се да сачине избор истраживања сарадника Етнографског института САНУ чије су теме везане за континуирано антропогеографско, етнографско и етнолошко истраживање Косова и Метохије, посебно се фокусирајући на старије радове како би их учинили доступнијим генерацијама истраживача и широј јавности“, изјавила је она.
Душан Дрљача је рекао да су одабрани чланци заправо они који говоре о антропогеографским целинама и да је то документација настала од истраживача са Скопског универзитета, у духу рада и истраживања Јована Цвијића.
Бранко В. Јокић се на крају посебно захвалио Гласнику и др Јелени Триван на учешћу у овом издавачком подухвату од истинстински великог значаја по српску културу и националну културну баштину.