Пјер Пеан: Париз обучавао Тачијеве терористе
pjer-pean
(Вести)
Угледни париски издавач Фајар објавио је књигу “Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу” чији је аутор Пјер Пеан, највеће име француског истраживачког новинарства. Аутор бројних бестселера, увек заинтересован за наличје званичних верзија догађаја и биографија, Пеан као црвену нит следи аферу о трговини органима, готово непознату широкој француској публици. Он ексклузивно открива и како је пре бомбардовања 1999. године француска контраобавештајна служба обучавала припаднике ОВК-а, а да француска војска о томе ништа није знала, како су француске трупе побиле 15 припадника ОВК-а у Дечанима и како су се сукобиле са Британцима. Превод Пеанове књиге ускоро ће се појавити у Србији.
У разговору за “Вести” који смо водили у Паризу Пјер Пеан објашњава да је једно поглавље у својој књизи могао и да наслови са “да ли је било пилота у авиону француске политике на Балкану”.
Каква је била политика Француске 1999. године?
- Треба се сетити да је реч о неуобичајеном времену за Француску, о времену кохабитације у коме је с једне стране председник Ширак с десног центра, а са друге стране социјалистички председник владе и да су се те разлике преносиле на терен. Жак Ширак 1999. године је покушавао да закочи ствари око бомбардовања СРЈ до последњег тренутка, али у исто време је желео да Француску више интегрише у НАТО и нарочито да не наљути САД.
- Контраобавештајна служба, која дакле делује ван граница Француске, обучавала је припаднике ОВК, али, рецимо, војна обавештајна служба била је просрпски оријентисана. То је било тако. Видимо да у једној старој демократији није било правог јединства између служби и то је било још изоштреније у периоду кохабитације – каже Пеан.
Пуцњава у Дечанима
Пишете и о сукобу француских војника и ОВК-а?
- Примењујући на неутралан начин Р��золуцију УН 1244 Французи су ради����и ствари које други нису. Као што наводим у мојој књизи, у Дечанима је погинуло између 10 и 15 припадника ОВК-а. Сасвим је сигурно да у англосаксонским зонама на Косову није било погинулих из ОВК-а.
Дакле, то је била дословна примена Резолуције УН 1244 док је англосаксонска примена те Резолуције од самог почетка била пристрасна, у контексту будуће независности Косова о чему нема говора у Резолуцији 1244 УН.
Кажете да се контраобавештајна служба и војска нису слагале, већ ни да нису делиле информације?
- То је стварно халуцинантно. Видимо да тајне службе делују под изговором ефикасности и то по логици: ако је извесно да ће бити рата, онда ћемо бити искључени из игре уколико нисмо присутни на терену, што значи да ипак треба ипак да се договоримо са ОВК-ом. После тога покреће се механизам контраобвештајне службе са официрима Арноом Данжаном (сада европски посланик) и Лоренцијем. Они ће бити задужени за Хашима Тачија и такође ће радити на обучавању његових сарадника.
- У исто време Генералштаб војске, који није на тој линији, прећутно чува своје просрпске традиције, што неће директно показивати, али ће се огледати у стриктном придржавању Кумановског уговора и неутралној примени Резолуције 1244 УН што значи у спречавању обнове рата и смиривању стања на терену док је у исто време на другој страни ОВК чији су припаднике обучавали агенти француске контраобавештајне службе. Дакле, контрадикција је потпуно изоштрена на терену.
Откривате да су Французи и Британци на Косову скоро пуцали једни на друге. Зашто?
- Реч је сукобу због примене Резолуције УН 1244. Постојале су две примене те Резолуције. По англосаксонској примени Резолуције, кад би Албанци из ОВК убијали – то је тумачено као освета и могло је да им се опрости. Међутим, потпуно другачији критеријум је важио за Србе. Дакле, на терену Англосаксонци су се потпуно другачије понашали него Французи. У том контексту говорим о француским специјалним снагама које су биле у самом почетку упућене да припреме смештај Француза на Косову. Пуковник Логар, који је био у то време командат специјалних снага, био је принуђен да запрети да је спреман да пуца на британске специјалне снаге. Можете да замислите, налазили су се на ивици веома озбиљног инцидента.
Терористи постали борци за слободу
Како су лидери западних држава изабрали мафијаше за политичке партнере?
- Никада ниједно истраживање које сам радио није показало те везе до те мере. Подсећам да све државе имају своју такозвану страну у сенци, примењују понекад методе које нису баш за углед, понекад имају контакте с мафијама. Овде је међутим све то било много систематичније јер је била реч о стварању једне државе. Шта је продато преко медија, која прича? Продата ми је прича да су се они који су се до јуче налазили на листи терориста претворили у борце за слободу и да ће бити успостављена правна држава, да је потребна хитна акција – иначе, Срби ће починити геноцид.
Притисак Америке и Британије
Зашто је Француска имала такав став према Косову?
- Видимо да све ово представља доказ или почетак доказа да нестаје политика националног суверенитета у смислу који је томе давао генерал Де Гол. Косово је било добар пример како се, као што смо видели, француска политика уклањала пред англосаксонском политиком, дакле пред САД и Великом Британијом. Околина Жака Ширака била је свесна тога и ја у књизи говорим како после нису знали како да се “закрпе ” како би пред Кином и пред арапским земљама показали да Француска има своју политику, да она није вазал САД.