У Клубу – књижари – галерији
Гласник, у уторак 14. октобра, представљена je књига
Српска култура 1900–1950. Петра Пијановића.
О књизи су, осим аутора, говорили Дарко Танасковић и Александар Јовановић.
Према речима Јовановића, књига представља културни живот Срба у целини – од друштвеног и политичког аспекта, преко приватности, културних и националних институција, па све до уметности и науке као њених најсуптилнијих и најзначајнијих испољавања.
Стога се поглавља у књизи могу узети и као детаљни радови с мноштвом података, културних и књижевних догађаја, уочавања битних веза међу њима и деловања на суседна подручја. С друге стране, реч је и о изузетно аналитичкој студији у којој се, осим површине културног живота, откривају дубљи токови и промене од битног значаја за културу, па самим тим и за идентитет српскога народа.
„Период прве две деценије 20. века био је својеврсно златно доба српске културе, науке и уметности, али и доба када најистакнутији културни радници прихватају југословенство, било што су тежили да унутар њега реше српско питање, било што су веровали у заједнички живот јужнословенске браће“, истакао је Јовановић, оценивши да је та идеја, која је настављена и после Другог светског рата, добрим делом утопила српски политички и културни идентитет у неодређену наднационалну идеју у коју су, изгледа, једино веровали они који су имали државу и непромишљено је жртвовали.
„Студија Петра Пијановића открива нам читав низ чињеница у новом контексту и смисао њиховог продуженог деловања“, констатовао је он.
Према мишљењу Танасковића, Пијановићева књига је једна од ретких која говори о дубинским променама у култури Србије тог периода. Подсетио је и на то да је исти аутор пре две година објавио књигу Српски културни круг, нагласивши да ново дело представља значајно проширену верзију претходне књиге и да је у овој књизи аутор отворено изнео став да је југословенство директно нанело штету српском културном идентитету, зато што се српски национални идентитет постепено утапао у југословенство.
Танасковић је навео неколико примера међу научним радницима који су пре више од 20 година заступали тај став о штетном утицају југословенства на српски национални идентитет и нагласио да је Пијановић те ставове научно аргументовао. Према његовом мишљењу, посебну важност делу даје његова свеобухватност која је резултат ауторовог ишчитавања обимне литературе.
„Методолошка доследност даје пуну научну уверљивост, а Пијановић је показао способност одвајања битног од небитног, јер је, уместо да се задржи на дескриптивном аспекту књиге, показао проблемску аналитичност и успео да превазиђе идеологију која га је уобличавала у младости“, истакао је он.
Пијановић је изнео став да је данас, од описивања погрешних ставова српске културне елите, важније да се обележи духовни простор који припада српском културном кругу, а који се не поклапа с државним границама.
Посебно је захвалио својим промотерима, који су ово обимно дело пажљиво ишчитали и изразио наду да ће књига покренути полемику која би помогла да српска интелектуална елита раскрсти са својим погледима на југословенство.