У уторак, 4. јуна, у књижари „Геца Кон“ одржана је промоција књиге ЈОХАН, Јуханија Ахоа.
О књизи су говорили његова екселенција амбасадор Републике Финске у Србији Никлас Лидквист, директор и главни и одговорни уредник у Службеном гласнику Младен Шарчевић, преводилац и бивши амбасадор Србије у Републици Финској Саша Обрадовић и др Владимир Перић, главни и одговорни уредник часописа Кораци.
У свом обраћању амбасадор Никлас Линдквист изразио је захвалност и задовољство што се један фински класик нашао у српском преводу, нагласивши да је ово „веома важан корак за финску културу у Србији, једно лепо путовање овог старог романа до читалаца у Србији“. Он је открио да се књига одликује изузетном драмом, али и изузетним описима финске природе.
„Мој задатак је био да препознам да је објављивање ове књиге посао за Службени гласник којим бисмо српској јавности обезбедили једно класично дело скандинавских народа“, рекао је Младен Шарчевић, директор Службеног гласника. Додао је да је књига стара више од сто година, али је актуелна и савремена и дан-данас. „Ово је један добар почетак сарадње са финским издавачким кућама, које су такође заинтересоване за представљање наших издања финској јавности“, казао је Младен Шарчевић.
„Књига је добар уреднички потез, комуникативна, писана једноставним стилом из више различитих аспеката, а уз то је и изванредна психолошка проза“, казао је Владимир Перић и даље нам открио да Јохан, главни лик романа, представља тачку ослонца, стабилност, основ финског менталитета – трезвеност, смиреност, посвећеност породици и спремност да се дâ. Посебну пажњу скренуо је на фусноте, у којима се, како каже, преводилац потрудио да упути наше читаоце у основне елементе финске културе, рецимо у значај сауне, која је један од кључних простора збивања у самом роману.
Саша Обрадовић пренео је своје читалачко искуство овог романа рекавши да је то један од оних романа који вас „ухвате“. „Ви препознајете класику, постоји љубавни троугао, а кад видите како је писац поставио ликове, схватите да је то један трагични наратив и слутите како ће се то завршити и нећете у том погледу бити изневерени, али велики квалитет овог романа јесте начин на који нас писац води кроз те рукавце своје приче, кроз те финске брзе воде до само краја“, рекао је Саша Обрадовић, преводилац књиге.
„Драма је неразрешива, у њеној окосници је неспоразум, али не толико између троје ликова, колико неспоразум тих троје људи самих са собом и својом природом. Једини лик који покушава да пронађе решење јесте Јохан, који својим вредним рукама финског радника, тежака, дрвосече, покушава да нешто покрене и реши, али не успева“, додао је он.
За крај Саша Обрадовић је рекао да је ово дело за њега нека врста финског Бановић Страхиње и зато је сматрао да би било лепо да се нађе пред читаоцима у Србији.
Од свог првог издања 1911. године Јохан је освојио култни статус у нордијској култури, инспиришући четири филма, међу којима су Стилеров из 1919. и Каурисмекијев из 1998. године. Осим тога, ова прича је послужила као темељ за две опере и један плесни комад.