У амфитеатру Народне библиотеке Србије у среду, 18. децембра, представљена je књига Општа теорија запослености, камате и новца Џона Мајнард Кејнза.
О књизи су говорили Мирољуб Лабус, Иван Вујачић и Бошко Мијатовић.
Уредник књиге Бошко Мијатовић подсетио је да је Кејнзова књига објављена уГласниковој едицији „Великани економске мисли“ у којој су се нашле књиге: Фридмана, Рикарда, Шумпетера и Хајека. Реч је о делима која су мењала токове економске мисли, а сам Кејнз свакако је један од најзначајнијих светских економиста, чија се теорија, 1936. када је књига први пут објављена, супротставила до тада важећој економској теорији.
Мирољуб Лабус истакао је да се Кејнз вратио у жижу интересовања са избијањем нове кризе. Пре свега је занимљива његова анализа берзе и берзанских шпекуланата с једне стране и привредника с друге. Шпекуланти прате шта раде други, на основу тога се понашају и предвиђају кретања на берзи. Психолошки ефекат је изузетно важан, а он се у економској теорији често занемарује. Кејнзове идеје половином 20. века створиле су систем, који су његови следбеници надграђивали. Савет професора Лабуса студентима је да не читају интерпретације трећеразредних умова, већ да се фокусирају на идеје прворазредних умова какав је Кејнз.
Актуелна светска економска криза поновно је подстакла интересовање за Кејнзове идеје које су на најцеловитији начин изложене у његовом најзначајнијем делу – Општа теорија запослености, камате и новца. У време највеће економске и политичке кризе тридесетих година прошлог века, ово дело је пружило одговоре на изазове пред којима се нашла западна цивилизација.
Реч је о књизи која је унела револуцију у економску науку, створила макроекономију као дисциплину и поставила основ за стварање инструмената за вођење државне економcке политике. Од њеног објављивања 1936. до данашњег дана, она је истовремено и контроверзна и инспиративна за економске теоретичаре.
Професор Иван Вујачић, један од најбољих познавалаца Кејнзовог дела, највише труда уложио је да се књига Општа теорија запослености, камате и новца у новом издању нађе пред читаоцима. Урадио је редактуру превода Ратољуба Додића из 1956. године, улажући напор да тадашњу терминологију социјалистичке економије прилагоди новим економским захтевима, верним оригиналу. Кејнз је за професора Вујачића најзначајнији светски економиста чије су идеје утицале на суштински заокрет у економској теорији. Такође био је један од изузетних независних интелектуалаца свога доба, нобеловац са ставом, који се супротставио водећим политичарима након Другог светског рата оспоравајући њихов реваншистички однос према Немцима. И у том сегменту његове речи биле су пророчке, репресија је убрзо изазвала нову агресију светских размера, како је Кејнз и предвиђао.