У књижари „Геца Кон“, у уторак, 22. марта, представљане су четири књиге из Едиције „Корени“ ‒ Метохија I, Метохија II, Метохија III и Подримље ‒ уредника Борисава Челиковића. 
О књигама су говорили др Мирјана Менковић, етнолог, музејски саветник Етнографског музеја, др Урош Шешум, историчар, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду, мр Милун Стијовић, историчар, истраживач сарадник Историјског института САНУ, и Борисав Челиковић, уредник и приређивач Едиције „Корени“.
Прва књига садржи најстарије научне студије и забележену етнографску грађу, објављене углавном пре Другог светског рата или непосредно након њега. Друга књига је посвећена северној Метохији, пределима Ругове, Метохијског Подгора, Прекорупља, Прековода и Река, а трећа се бави јужном Метохијом, коју чине Хас, Подрима, Призренски Подгор и Жур. Четврта књига, Подримље, доноси студије и прилоге који се односе на етнографска и историјска истраживања остатка јединствене природно-географске средине Подримља. Тај простор руски конзул Иван Степанович Јастребов назива Старом Србијом, а управо сва дела овог аутора с темом Косова и Метохије, у три обимне књиге, објавио је Службени гласник.
Др Мирјана Менковић, етнолог и музејски саветник Етнографског музеја, назвала је нови серијал од четири тома „јединственим капиталним пројектом“ и истакла његов немерљив значај за српску културу. Др Менковић је навела да су у питању изузетна серија, обимни истраживачки подухват, као и незаобилазна дела за проучавање и упознавање КиМ. Када је боравила на том подручју, како каже, уточиште је налазила у граду Призрену и подсетила се речи чувеног историчара уметности Милана Кашанина (1895‒1981): „Поглед на српски средњи век је из Призрена, ово је наш царски град и ми њему припадамо.“
Др Урош Шешум, историчар, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду, оценио је да четири тома књиге означавају пресек места Метохије у историји Србије. Аутор монографије Србија и Стара Србија напоменуо је да су на тим просторима вечити ратови још од средњег века. „Током времена од пет стотина година уследило је право ратно поприште. Увек је био присутан етнички сукоб Срба и Албанаца, по чему се одређивала етничка судбина српског народа“, открива др Шешум историјски аспект Метохије. Он је истакао да су увек били актуелни сукоби између братстава или немири међу фисовима, односно клановима. Подсетио је да за парче земље и за прекршену бесу живот изгуби око 50 људи. Тако припадник фиса није појединац који иступа против некога, већ он постоји као читава организација, велико племе. Подсетио се и речи којима су други описивали КиМ: „Нигде природа није тако питома и нигде нису односи тако сурови“. „Нове књиге су веома драгоцене за српску културу и занимљиво је колико је Косово и Метохија, и поред толико опсежних истраживања и написаних дела, донекле остала непозната земља“, закључио је историчар др Шешум.
„Велики је значај ових монографија, на неки начин оне су један степеник ка ослобођењу Косова и Метохије. Тако можемо да знамо да смо урадили све што смо могли“, сматра мр Милун Стијовић, историчар, истраживач сарадник Историјског института САНУ. Он је изразио жељу да цела домаћа и страна јавност сазнају за ова дела, јер је то данас веома важно, а нагласио је и да све што људи хоће да сазнају о КиМ сада могу да пронађу на једном месту.
Борисав Челиковић, уредник и приређивач Библиотеке „Корени“, приметио је да се о Метохији може говорити непрестано сатима и данима, и опет се неће све рећи нити открити. Челиковић је истакао да је публиковано 13 књига о КиМ, у којима је обрађено чак 1.350 насеља у овој области. Следећи књижевни подухват биће у облику новог тома, то јест дела чији је радни назив „Српска Метохија: Вертикала зла“.
„Назив је прикладан јер је заиста у питању права вертикала зла, као непрекидно насиље Албанаца над српским народом на КиМ. Они убијају, пале куће, пљачкају домаћинства, протерују српско становништво. Тако је било кроз историју, наставило се 1999, као и у мартовском погрому 2004. године. Ми не бранимо, ми живимо Косово и Метохију, бринемо за тај народ и уздамо се с вером у Бога“, закључио је Челиковић.