Представљена књига ХРАНА БУДУЋНОСТИ ИЛИ БИОТЕРОРИЗАМ
17. Април 2013.
У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 16. априла представљена је књига Храна будућности или биотероризам Татјане Папић Бранков.
О књизи су говорили Петар Арбутина, уредник, др Ковиљко Ловре, рецензент, и ауторка.
Арбутина је констатовао да се ауторка прихватила сигурно најконтроверзније теме с краја 20. и почетка 21. века, која ће још годинама представљати предмет спора научника, јавности, компанија и држава, јер је битна за будућност људског рода, али и наше планете.
Он је оценио да је Татјана Папић Бранков написала књигу на веома стручан начин, пошто је годинама, са мултидисциплинарним приступом, истраживала утицај модерне биотехнологије на људе. Текст је, и осим сложености тема које се обрађују у књизи, веома читљив и разумљив за најшири круг читалаца.
Арбутина сматра да термин „биотероризам“ никако није прејак, јер то јесте оно што се збива у глобалним размерама и да је реч последицама опаснијим од класичног тероризма, јер храна у којој су коришћени генетски модификовани састојци стиже до свакога.
„Студија је без сумње први свеобухватнији покушај да се домаћој научној, стручној и лаичкој јавности презентује комплексна проблематика генетске модификације“, истакао је Ловре.
Он сматра да ауторка експлицитно исказује забринутост за човечанство, услед могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга и улоге ове технологије у поновном прикривеном васкрсавању еугенике, али и незаинтересованости државних институција широм света да устану у одбрану аутохтоних врста биљака и животиња.
Ловре је похвалио напор ауторке да посвети толику пажњу проблемима у вези са генетски модификованим организмима, јер је у нашим научним круговима та тема маргинализована, а постојећа законска регулатива је недоречена.
Ауторка је подвукла да главни аргумент у прилог томе да је генетски модификована храна пут за искорењивање глади у свету не стоји, с обзиром на то да се зна да постоје огромни вишкови хране која није равномерно дистрибуирана, јер се научници нису потрудили да осигурају веће приносе пиринча који је основна исхрана у земљама у којима је мањак хране.
Она је нагласила да се залаже за то да се светска јавност информише о томе какав је дугорочан утицај генетски модификоване хране на људе, уместо ширења пропаганде мултинационалних компанија о томе да је та храна нешкодљива, јер конкретни лабораторијски тестови показују супротно.
Татјана Папић Бранков је научна сарадница Института за економику пољопривреде у Београду. Дипломирала је заштиту биља, има два магистерија из биотехничких наука и докторат из економије.
ХРАНА БУДУЋНОСТИ ИЛИ БИОТЕРОРИЗАМДр Татјана М. Бранков Папић