У уторак, 28. јуна, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига Сање Домазет НА КАФИ КОД ШЕКСПИРА.
О књизи су говориле ауторка и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница.
Врата на корицама књиге На кафи код Шекспира Сање Домазет сва су она кроз која је ова списатељица прошла улазећи у домове познатих писаца, уметника, људи важних за историју овога света... Из тог искуства настала је ова збирка есеја-путописа.
У кући Ане Франк, репродукције на зидовима Анине собе, на које је, поред Грете Гарбо, филмске звезде тог времена, једна четрнаестогодишња девојчица ставила и Микеланђелову Пијету, Рембрантов и Да Винчијев аутопортрет, говоре о њеној склоности ка уметности, као и о њеном таленту за писање и режирање комада, којима је забављала своју породицу, скривену у тој кући. Она је и сама желела да постане уметник и писац и, на неки начин, након свог живота, то је и постала. У случају руског писца Гајта Газаданова, дом је током великог дела времена био његов аутомобил којим је таксирао, у који је примао изгубљене душе и упознавао их. У том аутомобилу понекад је и спавао и писао. Кућа Маргарет Дирас свакодневно није могла бити без ‒ соли, бибера, шећера, кафе, вина, кромпира… и других потрепштина, као било која друга, „обична“ кућа, како стоји у сачуваном списку из дома славне списатељице. Она је, иначе, говорила да кућа има две сврхе ‒ да се у њој води љубав и пише, али да те две активности морају бити одвојене једна од друге, тј. да свом мушкарцу жена не треба да говори о свом писању. И Фројдове собе подељене су својом атмосфером на породичне и оне у којима је примао пацијенте. Према речима ауторке ове књиге, Фројдова кућа не одише духом строгог научника из деветнаестог века, већ духом особе која је волела живот, добро вино и храну, која је својој деци пред спавање читала Дикенса…
У кући у којој је рођена Милена Павловић Барили између осталог постоје њене плесне ципеле и играчке, нешто од онога што ће такође наговестити њену судбину. А тајанствени, одмерени Андрић, о чијем се приватном животу никад није знало превише, имао је два писаћа стола ‒ један на којем је стварао своја дела, и други, на којем је сам одговарао на писма која су му стизала. На чуђење историчара књижевности пред Шекспировим познавањем биљака које се огледа у његовим делима, одговор даје двориште његове родне куће, у којем је читава ботаничка башта.
„Куће у које је крочила Сања Домазет и пажљиво опажала детаље у њима, не обилазећи их као музеје, већ понирући у дубину личности које су у њима живеле, јесу још и Бетовенова кућа, куће Дучића, Дарела, Љубе Поповића, Маргарет Јурсенар, Моцарта, Монеа, Казанове, Ван Гога… На кафи код Шекспира Сање Домазет спада у књиге за читање, знање и љубав“, истакла је Гордана Милосављевић Стојановић, додавши да је ова књига писана језиком лепе српске књижевности, есејистике и путописа.