Налазите се | Ново Гласниково издање представљено у Москви

У петак, 22. септембра, у Главном здању Православног свето-тихоновског хуманитарног универзитета у Москви, а у оквиру делатности Клуба руско-српског пријатељства које делује при овом духовном центру, одржано је предавање Владислава Пузовића, доктора теологије и доцента Богословског факултета у Београду, који је говорио о историјско-богословским везама између Руса и Срба до 1917. године. 

Том приликом је представљена и његова књига РУСКИ ПУТЕВИ СРПСКОГ БОГОСЛОВЉА – Школовање Срба на руским духовним академијама 1849–1917, недавно објављена у саиздаваштву Гласника и Православно богословског факултета у Београду.
Професорка катедре за историју Руске православне цркве, Наталија Јурјевна Сухова оценила је монографију доктора Пузовића као изузетну. Према њеном мишљењу, ова обимна монографија (има шест стотина страница) написана је на основу најозбиљнијег историографског материјала и врло добрим језиком, те ни лаику није тешка за читање. „Када сам почела да читам ову књигу, у почетку сам још и имала свест да је она написана на српском језику; но при крају књиге, сасвим сам заборавила на то. Ето, толико је интересантно написана“, резимирала је Сухова.
Пузовић је обратио пажњу на то како су се, у XVIII веку, на руским духовним школама образовале десетине Срба, а у другој половини XIX и почетком XX века, и више од две стотине српских богослова. Указао је на најзнаменитије међу њима, подсећајући тако на Никодима Милаша, Иринеја Ћирића, Илариона Зеремског и друге, чија су дела и духовно-истраживачки рад оставили печат у токовима српског и руског богословља.
Аутор је још једном истакао дубоку повезаност Српске православне цркве с Руском православном црквом и констатовао како је руска црква, по сили историјских прилика, временом изгубила утицај на Србију и српску цркву, па су се највиђенији српски богослови у XX веку школовали махом у Грчкој и на Западу. Говорио је и о братској испомоћи коју је СПЦ у прошлом веку пружила руској цркви и њеној духовној елити, када су били изложени страшном гоњењу од совјетског режима, те о томе како је српска црква постала главни ослонац за Руску заграничну цркву, чије се седиште налазило у Сремским Карловцима. „У XX веку на београдском теолошком факултету руски студенти су чинили 30–40 процената од свих академаца“, закључио је Пузовић.
Искреним речима о дубоким везама међу две цркве и с обећањем нових братских сусрета, затворен је скуп руско-српског пријатељства на Свето-тихоновској духовној академији.