У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 11. јуна, представљена је књига Милована Данојлића Писма без адресе III.

Реч је о трећем тому дела Писма без адресе, који је овог пута био у посебном фокусу, а за који је Данојлић недавно добио Награду „Григорије Божовић“ за 2018. годину, док је за први том ове књиге 2013. награђен признањем „Печат времена“ за књижевност.

На представљању су, осим аутора, говорили Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар и председник жирија за доделу Награде „Григорије Божовић“, и Петар В. Арбутина, уредник издања и директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Данојлић је изјавио да је дубоко дирнут наградом која носи име без разлога и оправдања стрељаног писца (Григорија Божовића), а који је недавно и судским путем рехабилитован, јер то буди наду да ће и данашње неправде једног дана бити исправљене. Говорећи о свом раду и текстовима у овом делу, он је истакао да су књиге његова свакодневна летописачка работа.

„Поред неких ствари не могу да прођем а да нешто не забележим; не може све да уђе у прозу или поезију, али може у једну овакву врсту коментарисања“, казао је Данојлић.

Аћимовић Ивков је Данојлића назвао „самородним“ песником чија нас свака написана реч упућује на то како чувати чистоту нашег језика, али и писцем који наше непосредне друштвене феномене захвата и те како критички, стално трагајући за простором сопствене слободе.

„Он пише у намери да о свему што проматра и о чему пише пронађе зрно смисла и искру лепоте, а његова дела нам омогућавају да будемо у непрестаном дослуху с лепотом и смислом; да видимо даље и да мислимо дубље о историји, традицији, култури и непосредној стварности“, нагласио је Аћимовић Ивков.

Арбутина је оценио да су Писма без адресе изнад свега непосредна и занимљива сведочанства, али и јасан постамент на основу којег можемо да реконструишемо све наше кукавичлуке, наше неспокоје и храбрости. Он је такође напоменуо да ова три тома заправо сабирају Данојлићеве колумне објављиване у магазину Печат, као и да се први том почео припремати још 2012. Рекао је и да су ти текстови врло прецизни и да је стога уредник у послу њихове припреме за објављивање био такорећи непотребан.

„Обједињени у овим корицама, ови текстови нуде јасну слику једне епохе, а сведочења о злу су неопходна, јер се у супротном пристаје на учествовање у њему“, констатовао је Арбутина.

Писма без адресе заправо су скуп Данојлићевих колумни, у којима се писац бавио њему најважнијим проблемима – односу интелектуалца у „белом свету“ према својој земљи. Уредник Арбутина наглашава да је реч о делу у којем заправо нема елемената писма, већ да су то чланци, есеји, исповести на различите теме – од Дучића до Милошевића и ЕУ.

У трећем тому Данојлић, између осталог, оцењује да су „несрећне речи, принуђене да изражавају оно што не садрже и у шта не верују. Речи су у тежем положају од обесправљених и поробљених људи: сурово експлоатисане од моћника, у немогућности да се бране, изнакажене по пророчанству из Орвелових романа.

Представљању је присуствовао и песник Драган Колунџија, вишедеценијски пријатељ академика и његов школски друг из 13. београдске гимназије, који је поручио да је „Данојлић велик у свему“, те да се, „у животу и у књижевности увек држао истине“.