Поводом изласка српског издања овог, а време ће показати, скоро револуционарног дела немачке књижевности, о књизи су говорили извршни директор Гласниковог сектора за издавање књига Петар Арбутина, преводитељка Дринка Гојковић и позната српска књижевница Љубица Арсић. Они су окупљеним новинарима и публици заинтересованој за немачку књижевну продукцију ближе представили опус немачке ауторке, као и главне тематско-мотивске карактеристике романа БОРОВИЦА.

Петар Арбутина је истакао да свако ко жели да боље разуме савремену немачку књижевност, али и свеукупан немачки друштвено-културни контекст 20. века, требало би да прочита Боровицу Регине Шер.

„Овај роман је једна сасвим другачија визура на немачку културу, на психологију њиховог друштва, на њихову литературу, на саме Немце“,  оценио је Арбутина и додао: „Боровица на најнепосреднији начин саопштава истините мале, људске судбине, она је заправо збир малих, човекових историја, иако бих се сложио с оценама да то није историјски роман, барем не обичан, сасвим сигурно. На једном месту овај роман окупља већи број малих трагизама, трагичних сторија, које заједно приповедају једно велико и трагично историјско доба. То су приче о другачијим Немцима, о каквима нисмо често читали, о Немцима који не морају нужно бити лоши“.

Преводитељка књиге с немачког Дринка Гојковић упознала је присутне с ликом и делом ауторке, која се деценијама бавила истраживањем судбина немачких Јевреја, али и свих оних који су преживели страхоте нацизма. Регина Шер је своју грађу прикупљала у директном сусрету и разговору с непосредним актерима и сведоцима тог ужасног доба.

Гојковићева је појаснила да је материјал у књигама Шерове историјског карактера, али њихово литерарно ткање је нешто много више, то је лична исповест трагичног. У Боровици главни јунаци, и стари и млади, припадници више генерација које су преживеле рат или су му на неки начин сведочиле, преносе своја непатворена искуства о немачком друштву у освит нацизма, за време његовог крвавог пира и у годинама после Другог светског рата, када је немачко друштво подељено између различитих идеолошких блокова.

„Регина Шер је ауторка из Источне Немачке, али се од других аутора из тог подручја разликује по томе што њен манир нису демонизације и сатанизације одређених друштвених модела, она се никада не поштапа стереотипима, нити жели да вредносно пресуђује. Њено опредељење је да пусти актере да говоре, важно је да се прича о судбинама људи, о њиховим животима, јер они су важнији од сваке идеологије и од саме велике историје као нехуманог тоталитета људске егзистенције“, појаснила је Дринка Гојковић идејна становишта немачке ауторке.

Књижевница Љубица Арсић је потврдила виђења да је Боровица нетипично историјски роман, односно да је више роман о феномену историје, а мање о конкретним историјским чињеницама. Историја, како је види Регина Шер, по њеним речима, није ништа друго до велики трагизам који се вечно надвија над обичним, малим човеком.

„Приповедачким умећем Регине Шер и њеном свесном одлуком гласови јунака романа који причају своје судбине стапају се у један, свечовечански глас патње, у брехтовски хор трагизма“, оценила је Арсићева и  додала да Боровица „није прича ни о добрима ни о лошима, већ је прича о свима нама, о целом човечанству које стравично страда у великим механизмима историје, али исто тако и преживљава, наставља своје трајање“.

Роман је, како истиче Арсићева, проткан дивном човечношћу иако нам сведочи о свим опречностима људске природе – ту су и крв, смрт, препреке, уништење, али и људскост, пожртвованост, борба и живот.

Саговорници су се на самом крају представљања књиге осврнули и на графичко решење на њеним корицама, на мотив скулптуре загледаног анђела. Све троје су се сложили да је лајтмотивска мисао романа – Куда то анђео гледа, у шта?

Анђео с корица је у сагласју с ауторкиним људским, емоционалним и филозофским виђењем човека и његове судбине – анђео гледа у историју, у гомилу рушевина које смо оставили за собом. У очима му се познаје ужас који опажа, а усне су му стиснуте у прећутани крик!