У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 18. фебруара представљена је књига КОНСТАНТИН (306–337) Снежане Ферјанчић.
О књизи су, осим ауторке, говорили др Мирослава Мирковић и Борисав Челиковић.
Реч је о новој књизи Библиотеке Саборник у оквиру које Гласник објављује историографска дела.
Челиковић, уредник књиге, истакао је да је велика штета то што се књига појавила на крају 2013. у којој је обележаван јубилеј Миланског едикта, јер је уверен да би допринела бољем разумевању времена у коме је едикт донет, али и самог цара Константина.
„Константин је током своје владавине премостио вододелницу која је делила антику од средњег века и допринео је стварању Византијског царства“, напоменуо је Челиковић.
Он је констатовао да је овако написана Константинова биографија прва у српској историографији и стога је веома важно дело за предсловенски период на Балкану.
Мирослава Мирковић је похвалила приступ грађи ауторке, јер је скрупулозно изнела и све релевантне чињенице поткрепила изворном грађом, а да није давала коначне судове, већ је препустила читаоцима да сами донесу суд.
„Посебно је важан Константинов допринос реформама које је започео Диоклецијан, јер је раздвојио цивилне и војне власти и увео нове порезе за сенаторе, трговце и занатлије, олакшавајући терет који су носили земљопоседници“, казала је она, нагласивши да је користила изворне податке, литерарне изворе и огромну литературу на страним језицима.
Ауторка је истакла да је повод за ову књигу обележавање 1700 година од Миланског едикта.
„Хришћани су добили слободу вероипосвести и тиме је хришћанство постало једна од званичних религија Римског царства, а Константинова владавина је била значајна из више разлога – наставио је реформе које је започео Диоклецијан, коначно раздвојио цивилну и војну власт, увео је нове порезе за сенаторски сталеж и становнике градова, чиме је тај терет равномерније распоређен, основао је нову престоницу Римског царства – Константинополис и увео промене у владарској подели и окренуо се династичкој подели“, објаснила је она.
Она је подсетила да је Константин, један од најзначајнијих владара позног Римског царства, рођен у некадашњем Наисусу 272, а да је његова владавина почела 306. у западним провинцијама којима је управљао његов отац Констанције.
„Временом се, како је Константинов положај јачао, проширила на читаво пољуљано царство, коме је својим политичким и економским реформама продужио постојање“, закључила је ауторка.