У Клубу – књижари – галерији
Гласник у уторак, 1. априла представљена је књига ПОВРАТАК ГРОФА ОД ТАКОВА –
Прилог историји парламентаризма у Србији, Влада Ст. Маријана.
О књизи су, осим аутора, говорили и уредник Борисав Челиковић и начелница Гласникове Службе за маркетинг и односе с јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић.
Књига говори о периоду из историје парламентарног живота Србије, који обухвата време од 1892. до 1894, када су се формирале оне силе које су одредиле правац развоја Србије до 1903. и пресудно утицале на нестанак династије Обреновић. Овом књигом, историчар Владо Ст. Маријан употпуњава мозаик новије српске прошлости, комплетирајући слику о историји парламентаризма у Србији.
Гордана Милосављевић Стојановић је констатовала да је Гласник у минулом периоду објавио завидан број значајних књига из области историје у Библиотеци Саборник и најавила да су још неке историографске студије у плану.
Челиковић је најпре представио аутора, с обзиром на то да шира публика није упозната са његовим обимним радом, који је истовремено до сада био усмерен ка педагошким и научним активностима, које су резултирале и уџбеницима које користе средњошколци, али и студенти.
Челиковић је објаснио да је реч о студији посвећеној повратку краља Милана у Србију, и подсетио да је то време било обележено политичким сукобима либерала и радикала који су претили да се претворе у грађански рат.
Није случајно да је ова студија промовисана баш данас јер је овај датум значајан за време коме је књига посвећена пошто је политичку кризу прекинуо краљ Александар државним ударом од 1. априла 1893. године. Радикали су поново дошли на власт, али су се убрзо нашли на удару краљеве самовоље.
Објашњавајући зашто се определио да се позабави једним, релативно кратким периодом српске историје, аутор је напоменуо да је желео да покаже колико је краљ Милан и након абдикације играо важну улогу у српској политици повлачећи конце из сенке.
„Поступцима краља Александра вешто је управљао краљ Милан, који је желео да новим политичким стањем ојача међународни положај Србије“, истакао је он, закључивши да је он сматрао да ће моћи поново да се врати свом париском животу када је окончао главни део свог плана.