У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 24. децембра, представљена је књига Шегрт ловца на ветрове Мирјане Бјелогрлић Николов.
Осим ауторке о књизи су говорили Петар Арбутина и Јасмина Врбавац.
Дебитантски роман Шегрт ловца на ветрове Мирјане Бјелогрлић Николов, објављен у колекцији Гласови, резервисаној за савремене домаће писце, нашао се у овогодишњем најширем избору за НИН-ову награду. Уредник књиге Петар Арбутина изразио је уверење да ће ово дело ући и у најужи избор, јер је у питању узбудљива књига урбане прозе каквих је у нас мало. Тајна пре свега лежи у томе што ауторка одлично осећа атмосферу града и описује на прави начин живот његових становника. Осим породичног сећања у књигу су уткана истраживања епохе и записи бројних новинара који су сликали београдску свакодневицу у дневној штампи при крају тридесетих година 20 века. Роман Мирјане Бјелогрлић Николов, по мишљењу уредника, на трагу је писаца као што су Милутин Ускоковић и Станислав Краков, а главни јунак ове приче заправо је атмосфера Београда.
Књижевни критичар и новинар Јасмина Врбавац истакла је да се прича романа протеже на готово седамдесетогодишњи временски интервал који је, у духу најбоље књижевне традиције, окренут фикцији. Роман се бави „усковитланом историјом једног тајног удружења око кога се окупљају људи несвакидашњих способности у предвечерје Другог светског рата. На танкој нити која раздваја стварност од чудесног, ауторка заплиће и расплиће романескна ткања до краја, држећи читаоце у неизвесности о расплету судбинских преокрета јунака тесно повезаних све до данашњих дана.“ Сам ток романа сагледава се из две перспективе које карактеришу и две емоције. Прва перспектива пред читаоца доноси време предратног Београда, новине које извештавају о градском животу, занимљиве појаве и људе и једну необичну старинарницу која неодољиво подсећа на Буцатијеву „Продавницу тајни“. Друга перспектива јесте она унутрашња, породична прича о животу на размеђу времена када нестаје грађанска bell epoqu-e, а свему кумује и све преобликује демон приче који се намеће као демијург живота и судбине главних јунака.
Јасмина Врбавац подсетила је на одличну збирку кратке прозе Приче за досадно послеподне Мирјане Бјелогрлић Николов и нагласила да је „књижевница, упркос томе што се враћа неким старијим приповедачким моделима, написала свежи рукопис коме доприносе два битна дискурса – мистичкометафизички, најсличнији кабалистичком сну Бруна Шулца и антрополошки који не занемарује човека као јединку у вртлогу историје“.
Ауторка је открила да се у ткању свог романа првенствено ослањала на породичне приче које је слушала од баке, тетке и мајке. Осим жеље да исприча личну историју своје породице, Мирјана Бјелогрлић Николов уживала је истражујући период о коме је писала.
На последњој конференцији за новинаре у 2013. години Гласник је потврдио да је испуњена најава в. д. директора проф. др Радоша Љушића с почетка године, када је преузео дужност, да издавач попут Гласника мора имати барем једног кандидата за НИН-ову награду. Ове године два романа нашла су се на НИН-овој листи. Осим Шегрта ловца на ветрове Мирјане Бјелогрлић Николов, овогодишњи кандидат за НИН-ову награду је и роман Миленка ПајићаОчевина, такође у издању Гласника.