У Малој сали Коларчеве задужбине, у понедељак, 8. септембра, представљена је књига Бранислава Банета Прелевића Моћ пораза.

Осим аутора, о књизи су говорили Јоанис Сверопулос, садашњи тренер КК Црвена звезда и бивши тренер Паока у којем је блиско сарађивао с Банетом Прелевићем, Тања Петровић, вишеструка европска и светска првакиња у каратеу, бивша тренерка женског националног тима и функционерка бројних професионалних спортских асоцијација, најчешће у области женског спорта и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница у ЈП Службени гласник.

У уводном делу Гордана Милосављевић поменула је да је Бане након успешне спортске каријере сачекао тридесетак година да сабере сва своја искуства и понуди низ савета и упутстава за успешан живот. „У књизи он објашњава да је развој сваког човека нешто што зависи од њега самог, а то потврђује својом животном причом и својим искуством“, приметила је уредница. „Ова књига је је пре две године објављена у Грчкој где је већ стекла бројну публику, доживела четири издања и продата у више од 10.000 примерака“, открила је она.

Јоанис Сверопулос, дугогодишњи Банетов пријатељ, нагласио је његову фантастичну личност не само као кошаркаша него као и узора многим младим људима којима даје пример како се треба поставити у животу. „Не знам да ли је Бане у Србији тако популаран и легендаран као у Грчкој, али знам да се у Грчкој према њему односе као према Новаку Ђоковићу у Србији“, открива он. „Један сам од првих који је прочитао ову књигу, препуну животних лекција и поука за младе генерације без обзира на то да ли се баве спортом. У данима, када сви само желе да добију тренутне резултате, књига нас учи о томе шта је захвалност и како да у поразу сагледамо победу“, закључује он.

Тања Петровић се сагласила с Јоанисом и приметила, будући да с младим људима ради већ 27 година, да они имају све мање стрпљења и да ретко хоће да уложе време да уче од тренера и тако можда тек кроз деценије остваре свој сан. „Ова књига дефинише пораз као лекцију, као нешто што морамо да прођемо и да на основу тога анализирамо када смо били добри, а када лоши, на шта нам је тренер указивао, скупљајући страницу по страницу свог такмичарског и животног искуства, мотивишући себе за следећи изазов, не би ли управо то постала снага за следећу победу“, објашњава Тања. „Према мом животном искуству, много сам више научила из пораза него из победа. Победа траје само један дан, а већ сутрадан почиње трка за новом победом и новим шампионом“, открива она. „Често децу питам шта мисле које је такмичење најважније, а они нису сигурни да ли је реч о Купу Београда или првенству државе.. Не, у питању је следеће такмичење. Када то схватите, онда је пораз само саставни део победе“, закључује она.

Аутор је казао да ова књига није аутобиографија, него је састављена од животних ситуација и лекција које су засноване на личним искуствима, саветима за превазилажење тешких тренутака, спознајама које је стекао након пораза. „Толико година се бавим спортом, био сам играч, тренер, председник. Шта је то што је остало, што сам створио, а да нема везе са славом и новцем...“, запитао се он. „Сматрам да је то начин да од неуспеха и пораза направим успех, да пораз не схватам као катастрофу, а успех као нешто стално. Сваки пораз и неуспех долазе у правом тренутку, када су ти потребни, када дође време за промене, а да тога ниси ни свестан. Управо те пораз тера да преиспиташ свој начин размишљања, оно чиме се бавиш, како се понашаш, како поступаш... Самосвест се развија читавог живота“, објашњава он.

„Једино што смо обавезни да урадимо сами за себе није да будемо бољи или успешнији од било кога другог, већ да покушамо да будемо најбоља верзија себе. Када млади то схвате, онда више немају страха, нису оптерећени, већ знају да само морају да ураде најбоље што могу. На тај начин несвесно постају бољи и пратећи своје емоције и ентузијазам иду ка успеху“, закључио је аутор.