Представљена монографија СЛАВА И ЧАСТ
04. ОКТОБАР 2013.
У Историјском музеју Србије, у четвртак 3. октобра, представљена је монографија Слава и част Драгомира Ацовића.
О књизи су том приликом говорили проф. др Радош Љушић, доц. др Чедомир Антић, проф. др Александар Палавестра и аутор.
Ова књига је написана с циљем да најширем кругу читалаца представи основне одреднице српске фалеристике – помоћне историјске науке која проучава одликовања, њихов настанак, развој, организационе и правне карактеристике, естетско дефинисање и уметнички израз, друштвени, протоколарни и христионички положај и утицај у општој или појединачној историји. Аутор је обухватио српска одликовања током веома дугог периода, од времена њиховог првог помена до данас. Књига представља драгоцену, богато документовану студију о феномену и историјату институције одликовања у Срба; систематски приказ век и по дуге историје српске фалеристике у додирима и међусобним утицајима с фалеристиком земаља у окружењу, Европи и свету.
Љушић је објаснио да Гласник, иако приморан да због штедње смањи своје издавачке планове, за овако капитална дела попут Ацовићеве књиге мора да издвоји средства, с обзиром на то да је реч о јединственом уџбенику из српске фалеристике.
Књига представља, констатовао је он, драгоцену и богато документовану студију о феномену и историјату институције одликовања у Срба; систематски приказ век и по дуге историје српске фалеристике у додирима и међусобним утицајима са фалеристиком земаља у окружењу, Европи и свету.
Антић је истакао као веома значајно и то што је ово скупо и богато илустровано издање објављено у тешким временима, јер показује да се вредне књиге, којима се наша култура и наука богати, могу увек писати и штампати. Он је оценио да је реч о капиталном делу наше фалеристике, а као посебно интересантно је истакао поглавље које се бави деведесетим годинама, када је у земљама бивше Југославије владао хаос, што се директно одразило на одликовања.
„У том периоду су сви избегавали да се баве темом одликовања, осим Ацовића који ју окарактерисао као потрагу за идентитетом“, подсетио је Антић. Одајући признање аутору на уложеном труду, указао је и на то да се ради о изузетно угледном научнику који је још пре тридесет година био позван да процени колекцију ордења тадашњег председника државе Јосипа Броза Тита.
Према речима Палавестре – који такође важи за одличног познаваоца хералдике када је реч о балканском подручју – Ацовић, из личне скромности, говори о свом капиталном делу као о „калеидоскопу“ кроз који посматра ордење, а да су одликовања заправо један од инструмената за проучавање Срба од средњег века до данас јер пуно говоре о онима који су их носили, као и зашто су их и од кога добијали.
„Одликовања су важна сведочанства за оне који се баве друштвеном историјом и антропологијом јер говоре о друштвеном раслојавању“, нагласио је Палавестра.
Ацовић се пожалио да је монографија штампана без научног апарата јер није било простора за фусноте, али је зато написана с циљем да најширем кругу читалаца представи основне одреднице. Књига има 2.250 имена, преко 2.800 фотографија, више од 1.000 наведених и описаних одликовања различитих емисионих ауторитета из 130 земаља, од којих 278 одликовања код нас, од оних из времена Краљевине Србије, преко Краљевине СХС... ФНРЈ, СФРЈ ... до Републике Србије данас.
Аутор је објаснио да су га за наслов књиге инспирисале Наполеонове речи изговорене пред француским Сенатом када је предложио да се установи Легија части, додавши да ће многи гинути за част и славу. Ацовић је само променио редослед речи, те је књига добила име Слава и част.