Антологијска едиција Први светски рат у српској књижевности, издавачки подухват који је Гласник реализовао у сарадњи са Министарством културе и информисања и Покрајинском владом Војводине, представљена је у среду, 24. октобра, на актуелном 63. Међународном сајму књига у Београду.
У препуној сали „Иво Андрић“ о овом капиталном подухвату говорили су Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Владе Републике Србије, Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине, Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига, и Александар Гаталица, уредник едиције. Трибином о овој едицији модерирала је Гордана Милосављевић Стојановић, уредница у Гласнику.
Најављујући говорнике, Гордана Милосављевић Стојановић навела је да се у едицији налазе важна дела писаца, међу којима су и неки који су у протеклом веку, због различитих идеологија, били скрајнути. „Сада се појављују и она је стога битна не само за читаоце већ и за истраживаче и историчаре наше књижевности“, додала је она.
Арбутина је истакао да је заправо реч о библиотеци, јер она која пружа свеобухватан поглед, с низом прича које рат дефинишу у разним нетипичним појавним облицима.
„Ово зато није само пригода која се подударила с јубилејом, већ и потреба и први корак ка новом размишљању и сагледавању догађаја око којих се још нисмо сагласили“, нагласио је Арбутина.
Вукосављевић је констатовао да је Први светски рат један од оних тектонских догађаја у историји који остављају дубоке ожиљке на идентитету и снази једног народа и приметио да је питање да ли се српски народ опоравио од последица Великог рата.
„Читаво друштво је било на танкој жици опстанка, али догађаји, личности, битке и трагедије, успон и падови и велики циљ остварен у Првом светском рату дали су и изузетно снажан рефлекс у области културе - неки од великих романа су управо испред нас“, рекао је Вукосављевић.
Он је стога напоменуо да се део инспирације коју је култура пронашла у догађајима из Првог светског рата налазе сада пред читаоцима и да ова едиција зато уједно представља и „пресек трагова и последица које је Велики рат оставио у нашој култури“.
Мировић је скренуо пажњу на то да се међу ауторима књига које су уврштене у едицију налазе и савременици Великог рата, али и они који су после 1945. били скрајнути па њихова дела нису могла лако да нађу пут до читалаца.
Према његовим речима, овом едицијом се из тог разлога заправо прави и својеврсна равнотежа између аутора који су стварали у међуратном периоду и оних који су писали после Другог светског рата. Мировић је такође навео да је едиција и саставни део обележавања 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији.
Вукосављевић и Мировић су најавили да ће утицати на то да се пронађу механизми који би помогли да се едиција Први светски рат у српској књижевности нађе у свим библиотекама, али и да она уједно дође и до домова заинтересованих читалаца.
Гаталица, чији је роман Велики рат уједно и последњи, десети том едиције, навео је занимљив податак да је едиција тешка 9,5 килограма и да су се у њој нашли људи који осликавају читав бурни 20. век. Он се уједно захвалио великој екипи сарадника, од писаца поговора и приређивача сваке од књига (само поговори износе више од 500 страница) до лектора, коректора и дизајнера.
„У овој едицији налази се читав бурни 20. век, а аутори чија су дела заступљена разликују се и политички, и по својим животним путевима, али су сви они управо људи који тај и такав век илуструју“, истакао је Гаталица додајући да је овај посао урађен најбоље што се могло и да није реч само о антологијској библиотеци већ и о својеврсној изложби слика које су изабране да се нађу на корицама и унутар књига.
Едиција обухвата 15 књига у 10 томова, и на 6.828 страница налазе се романи, приповетке, поезија, драме, сећања и сведочанства 35 писаца, дела која су настајала од 1915. до 2018. године. На корицама се налазе репродукције слика Надежде Петровић, Косте Миличевића, Михаила Миловановића, Малише Глишића, Николе Џанге, Пашка Вучетића, Васе Поморишца, Петра Добровића и других. На едицији је радило пет чланова Редакционог одбора: Јелена Триван, Драган Хамовић, Петар Пијановић, Петар Арбутина и Александар Гаталица и укупно 11 приређивача.
Покренута је да би се обележио један век од завршетка Великога рата, који је, како је записао Петар Пијановић, члан Редакционог одбора, за Србе велика историјска катарза. Међу писцима који су заступљени налазе се и Станислав Винавер, Милош Црњански, Драгиша Васић, Бранимир Ћосић, Бранислав Нушић, Стеван Јаковљевић, Растко Петровић, Добрица Ћосић, Данко Поповић, Душан Ковачевић, Александар Гаталица… Приређивачи су Александар Јовановић, Јана Алексић, Јелена Панић Мараш, Зорана Опачић, Предраг Петровић, Горан Максимовић, Александар Јерков, Слободан Владушић, Марко Недић и Петар Пијановић.
Гласников сајамски програм овог дана настављен је касније на Гласниковом сајамском штанду, где је примерке свог новог романа Последњи аргонаут потписивао управо Александар Гаталица, добитник НИН-ове награде за 2012. годину. Ова књига је објављена пре неколико месеци и убрзо је постала веома популарна међу читаоцима. Према речима њеног аутора, у њој ћете пронаћи, пре свега, причу и авантуру. Главни јунак романа наједном заборавља читаву личну историју. У нади да ће пронаћи лек за амнезију, стиже у завод у којем га доводе на праг потпуног сећања на читаве епохе и људе које су у њима живели. То читаоце води ка фундаменталном питању које поставља ова књига: заборавити све или се сећати свега – шта је веће проклетство?