У уторак, 19. августа, у Клубу књижари „Гласник“ представљена jе књига КРИК ИЗ АМБИСА Невенке Јовичић. Невенка Јовичић, бивши новинар и Танјугов дописник, након готово пола века од завршетка професионалне каријере враћа се са овом књигом. Након што је бележила догађаје и сведочила историји, враћа се не као известилац о догађајима и туђим животима, већ као хроничар сопственог живота. О књизи је, осим ауторке, говорила Сања Недељковић, уредница издања.
„Ова књига представља неку врсту ходочашћа, кретања старим стопама од прошлости ка садашњости, не нужно линеарно, у потрази за узроцима, договорима, разлозима, разрешењима. На многим местима ауторка записује: ’Желим да разумем, да схватим, да видим.’ Ова књига је путовање, слободно могу рећи, од себе ка себи“, истакла је Сања Недељковић и додала да је књига врло слојевита и да се може читати из више перспектива. „Ауторка је сведочила важним догађајима, великим прекретницама наше и светске историје извештавајући о њима из Атине, Њу Делхија и Уједињених нација у Њујорку. Била је новинар у бурним, трусним временима и жена у професији у којој су тада ипак доминирали мушкарци. Она приповеда своју личну историју, пише о раном детињству, одрастању, школовању, каријери новинара у Србији, па у дописништву, и напослетку о остајању и животу у страној земљи. Ту видимо и Невенку као мајку. Као и сваки родитељ, и она је стрепела за живот и судбину своје деце у окрутном свету у којем нејаки и рањиви први страдају. Уочавамо духовну димензију, како сачувати живот, душу и здрав разум у суровом материјалистичком поретку који покрећу новац и похлепа. Читав наратив можемо подићи на универзалну раван, а ту највише до изражаја долазе ауторкина борбеност, несаломивост њеног духа, снага њене воље, напредовање“, истакла је уредница Сања Недељковић.
На самом почетку свог излагања ауторка нам открива да је Крик из амбиса био крик за истином – али и крик да пронађе себе.
„Видела сам свој живот као слободан пад. Док падате, није толико страшно – не осећате отпор. Али кад ударите о дно амбиса, ако тада не успете да се одгурнете и кренете поново ка горе, готови сте.“
Ауторка у својој књизи размишља о томе колико често смо склони да посматрамо животе других људи, „гледамо, врло често упоређујемо, и најчешће несвесно просуђујемо, али шта се заиста дешава у души тог човека сазнаћемо тек када он отвори свој прозор, тада можемо завирити и схватити колико је било падова и колико узлетања“.
Невенка Јовичић види геополитику као окосницу свог живота и открива да се, када је одлучила да отвори свој прозор за све који воле да читају и слушају животне приче, откривао слој по слој онога што ни сама није видела док је корачала тим путем.
„Моја прича ће вам све рећи – како сам закорачила на свој пут, како сам као мала волела да летим, како сам кренула тим номадским путем, како сам избегла бројне смрти... И у тој светској бури, која и данас витла око нас, успела сам, просто чудом – пронашла сам себе“, закључила је ауторка.