У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 16. октобра, представљена је књига УСПОН И ПАД „ПРВЕ ДРУГАРИЦЕ“ ЈУГОСЛАВИЈЕ Јованка Броз и српска јавност 1952–2013, ауторке Иване Пантелић.
На представљању књиге, осим ауторке, говорили су историчари Коста Николић и Сања Петровић Тодосијевић и уредник издања Борислав Челиковић.
Челиковић је напоменуо да улога Јованке Броз до сада није била предмет научне анализе и да је ово први научни рад о односу српске јавности према њој и њеној улози током шест деценија историје СФРЈ.
Он је приметио и то да се наша историографија није довољно бавила периодом од 1945. до 2018, и да су институти тек недавно започели да проучавају период тоталитарног друштва и период транзиције, али је то, како је такође оценио, и даље недовољно.
„Објављено је тек неколико научних студија и монографија, а ова студија припада тој групи“, нагласио је Челиковић, додајући да је књига настала на основу докторске тезе Иване Пантелић.
Николић је настојао да представи материју којом се ауторка бавила у својој књизи и у чему је њен научни значај, истовремено похваливши труд који је уложила у реализацију тог пројекта будући да је тешко доћи до изворне грађе. Он је такође цитирао ауторку, која је констатовала да је у случају Јованке Броз било и те како и таблоизације и сензационализма.
„Ауторка је морала да раздвоји оно шта је Јованка Броз стварно била током три периода свога живота, од 1952. када се удала за доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, па до њене смрти 2013. године“, рекао је Николић.
Петровић Тодосијевић је констатовала да у држави без снажнијих традиција, каква је била Југославија, обновљеној после највећег рата у светској историји, а који је за југословенске народе био и највећи етнички и грађански рат, личност Титове супруге носи са собом и комплексна питања. Она је истакла да је реакција јавности на личност и рад супруге председника државе такође сложена у држави чији је поредак тоталитаран, и друштву подељеном националним, верским и културним међама.
„Улога Јованке Броз је још значајнија зато што није била део партијске олигархије из предратног или поратног времена и није имала службене функције, али је током дугогодишњег брачног живота и наступања у јавности заједно с Јосипом Брозом стекла толики значај да се током седамдесетих година прошлог века, у супротстављеним круговима унутар Комунистичке партије и међу другим противницима режима, говорило о томе да у држави постоји сувладарство“, подсетила је она.
Говорећи о својој књизи, ауторка се оградила напомињући да ово није биографија Јованке Броз, али да свакако може да помогне да се она једном напише. Она сматра да је веома занимљиво то што су у мемоарима блиских Титових сарадника доминирале негативне представе о његовој супрузи, која је, када је остала сама и заборављена, показала да уме да се бори за своја права.
Пратећи став медија и јавности према првој дами или првој другарици социјалистичке Југославије, ауторка књиге УСПОН И ПАД „ПРВЕ ДРУГАРИЦЕ“ ЈУГОСЛАВИЈЕ анализира трансформације слике о Јованки Броз у српској јавности: од комунистичке Пепељуге преко улоге прве даме у једној социјалистичкој земљи, затим потпуне медијске симбиозе брачног пара када се перцепира као сувладарка, до коначног раздвајања и њеног изопштавања из јавног живота када задобија епитет шпијунке, постаје заборављена, па на тренутке поново интересантна медијима, као сведок времена који чува тајну.