У уторак, 15. априла, у књижари „Геца Кон“, представљена је књига ТУРИСТИЧКА БУРЛЕСКА Маје Роган. О књизи је, осим ауторке, говорила и Весна Смиљанић Рангелов, уредник издања. Делове текста из књиге читала је Милица Роган.
У уводној речи Весна Смиљанић Рангелов, уредник издања, упознала је публику са биографијом Маје Роган, нове Гласникове ауторке, која је туризмолог по образовању, туристички водич по струци, али је уједно, већ деценију и по, и озбиљан публициста будући да од 2012. своје кратке есеје објављује на ФБ профилу. На тај начин је врло брзо освојила бројну публику диљем планете, а њене објаве се прочитају десетинама хиљада пута на дневном нивоу. Ствар је постала толико озбиљна да је Маја Роган објавила четири књиге од 2016. до 2019. (по једну годишње), с тим што је једна од њих на енглеском језику. То је делимично одговор на питање откуда Мајина књига у Гласниковој библиотеци „Посебна издања“. Превагнуло је, као и увек, то што штиво прати најбољу традицију српске, у овом случају путописне литературе. Наравно, нећемо поредити Туристичку бурлеску с делима Исидоре, Црњанског, Кракова, Растка и сл., али ћемо рећи да Мајина запажања такође сведоче о духу овога времена као што то чине велика путописна дела. Овоме ћемо додати речи проф. Оливера Томића: „Да је још међу нама, сигурно је да би се и сам Момо Капор радовао да чита Мајине белешке, црте, приче и опаске. Србији, а нарочито Београду, преко је потребна оваква литература, која, према ренесансној синтагми (docere et delectare), поучава и разоноди. Маја Роган је без сваке сумње веома брзо стасала у писца са стилом и осећајем, али то се десило спонтано, онако успут.“ Пошто се то већ спонтано догодило, изразили смо јасну намеру да и овим издањем обогатимо читалачко искуство наше публике.
Ауторка открива да јој је било врло инспиративно да пише, посебно када се догоди нешто ван испрограмираног тока и програма путовања. Описујући госте, односно туристе с којима је радила, или препричавајући перипетије својих колега и других у окружењу који су је инспирисали, трудила се да буде кратка и сажета. „Они ме држе стално будном, јер настојим да ухватим њихову емоцију, занима ме њихов доживљај о којем могу да пишем – причу која се не понавља и која у мени буди креативност. Много тога сам научила од својих гостију. Писала сам о њиховим жељама, запажањима, коментарима, питањима, предрасудама, гротескним ситуацијама. За водича је најважније да има меру у свему, а то се учи временом“, тврди ауторка. Описане су разне духовите ситуације и најразличитија питања која гости постављају и у којима се огледају једноставност, растерећеност, лежерност, без бриге да ли то што питају има смисла. „После оваквих питања, увек помислим: ’Ово су срећни људи’“, каже ауторка.
Ипак, највећа туристичка атракција Србије јесу наши људи, пуни топлине, срдачни, гостољубиви, као и то што је Србија безбедна земља, што је за туристе веома важно.