Налазите се | Представљена књига РОМАН КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ Драгутина Ј. Илића

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак, 6. октобра, представљена је књига РОМАН КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ Драгутина Ј. Илића.

О књизи су говорили др Жељко Милановић и др Светлана Томић, приређивач.

Жељко Милановић је оценио да је 2015. година година Драгутина Ј. Илића јер, поред представљања његових најзначајнијих дела, први пут имамо и интегрални Роман краљице Наталије.

„Приређивач се бави питањем канонизације, односно Илићевим местом у српској књижевности, а ово дело се може посматрати као роман и аутобиографија краљице, али оно ствара и извесну напетост између два дискурса фељтонистичког и књижевног“, нагласио је Милановић додајући и да је посебно интересантно то што сама краљица започиње и завршава роман.

„У епилогу ове књиге видећете да Илић са црногорским кнезом расправља о политици срца и политици разума, тријумфу духа над материјом и могућности да се пророчки сан заиста обистини“, рекао је он напомињући да ће сви уживати у овој књизи и у сликовитим описима једног бурног времена које она нуди.

Светлана Томић је констататовала да се пред појављивање овог дела, у наставцима у Цицварићевом београдском дневнику, у рекламама из 1923. истицало да „сваки образовани Србин треба да прочита и памти ово Илићево дело“.

„Као веома талентован писац, Илић је успешно повезао лирске, епске и драмске делове, као и биографске, аутобиографске, мемоарске и дневничке тренутке“, рекла је Томићева примећујући да се у књизи може запазити и једна посебна врста огледавања.

„Док Илић описује краљицу, он истовремено описује и себе, па стога онолико колико је то роман краљице Наталије, толико је и роман Драгутина Ј. Илића, јер обе личности заправо заједно ратују против тиранства краља Милана“, истакла је Светлана Томић и закључила да је роман, упркос формалној сличности, једноставан и разумљив за читање, а да додатну вредност представља лепота језика којим је писан.

РОМАН КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ Драгутина Ј. Илића никад није објављен као књига; сачуван је само у периодици из 1923. године. У роману је веродостојно и живо пренета исповест једне од српских краљица, која открива тајне из живота династичке породице, па се зато дело може сматрати занимљивим и драгоценим извором за реконструкцију најдраматичнијег периода у развоју Србије. Ово је истовремено есејистички драгуљ о историји неморала српских вођа и владара, део биографије краљице Наталије Обреновић и исечак из аутобиографије Драгутина Ј. Илића, у чијим се редовима наставља одраније започет пишчев бескомпромисни обрачун с краљем Миланом и његовим полицијским режимом.