Представљена књига ДВОЈЕЖ, ДВОЈЕЖ
13. НОВЕМБАР 2013.
У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак, 12. новембра, представљена је књига Двојеж, Двојеж Драгана Стојановића.
О књизи једног од најбољих познавалаца и преводилаца немачке литературе су, осим аутора, говорили Игор Перишић и Михајло Пантић.
Књига професора, књижевног истраживача и теоретичара, писца и песника Драгана Стојановића обухвата два романа, оба истог имена. Овог пута се остварила његова жеља да у истом тому и под истим именом изађе и други роман, који је осмислио као деривацију Двојежа, а када је ово дело штампано први пут (2005. године), издавач није прихватио да понесе наслов Двојеж прим већ је инсистирао да му да неки потпуно други наслов (Океан).
Према речима Перишића, оно што повезује оба романа, осим што имају исти наслов, јесте то што се баве темама које опседају Стојановића као писца романа, кратке прозе и поезије, а реч је о љубави, лудилу и уметности. Перишић је штампање ова два романа доживео и као омаж аутору.
Оценио је да је велика штета што је Стојановићев књижевни рад остао у сенци његовог педагошког и научног ангажовања и пожелео му да сада више пажње посвети писању високе књижевности.
Пантић је као колега евоцирао успомене на прве сусрете са Стојановићем и напоменуо да је приликом одласка на служење војног рока понео његову књигу Феноменологија и вишезначност књижевног дела.
За њега је Стојановић један од малобројних аутора чија дела може да чита по други пут што је најбољи доказ да спада у сам врх актуелне српске литературе.
„Значењска укрштеност љубави и стваралаштва једна је од најјачих веза између ових књига“, сматра Пантић, који је такође додао да „љубав није само осећање, већ начин бивања и модус доживљавања света у коме је осећање слободе и отворености, доживљај обухватања целине свега постојећег, онај креативни, уметнички елеменат; док је уметност форма која тежи да овај доживљај, његову суштину, присуство или одсуство у свету са свим последицама, преточи у естетски израз“.
Стојановић је нагласио да се од књижевности не сме тражити превише, али не и премало јер је њена улога веома важна за развијање свести о себи која је и те како потребна за самопоштовање и морал који је код нас озбиљно пољуљан.
Нагласио је да значајно место у романима има уметност, јер се може приметити да у кризним животним ситуацијама она игра значајну улогу, јер сликар преко уметности транспонује своје најдубље спознаје о себи самом и о природи постојања, док главни лик његовог другог романа, хирург Бан, то постиже посматрањем слика.