У четвртак 6. јуна, у књижари „Геца Кон“, представљена је књига ПАЛАТА БЕЗ СТОЛИЦА Бриџид Брофи
О књизи су говорили Мирољуб Мики Стојановић, књижевни и филмски критичар, и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.
У уводном делу уредница Гордана Милосављевић захвалила је Микију Стојановићу, који јој је скренуо пажњу на Бриџит Брофи, књижевницу која је нашој публици потпуно непозната. „Овај роман је писан половином прошлог века, у време освајања свих слобода, и када га прочитате схватите колико је Бриџит била далековида, колико је разумевала свет у којем живи и колико га је аналитички обрађивала у фикцијској прози“, открила је уредница. Реч је о барокном, постмодернистичком роману, врсти изокретања стварности на саркастичан, духовит, ироничан, али надасве аналитичан начин. „У роману се срећете с различитим причама које се чине нове, с почетка 21. века, али заправо своје корене имају у том добу. Бриџит је једна од оних значајних личности која је отварала контроверзна питања и јавно о њима говорила када је то била анатема“, открила је уредница, претпостављајући да је и то један од разлога због којег је била запостављена, јер је својим активизмом и друштвеним ангажманом врло гласно и критички говорила. „Када затворите корице ове књиге чини вам се као да сте прочитали епопеју о савременој цивилизацији, у то време, са обе стране Берлинског зида, и као да су ти проблеми изречени на духовит, саркастичан, али и озбиљан начин“, навела је она. „Након читања дуго ћете размишљати о овој књизи. Све ово што се данас дешава почело је доста раније, а неки писци су, попут Бриџит Брофи, на то указали“, закључила је Гордана.
Мирољуб Стојановић је на почетку подсетио на америчког теоретичара и критичара Стивена Мура, који важи за једног од највећих ерудита и најначитанијих људи после Другог светског рата, и његову анализу модерних токова у светској књижевности у последњих 30 година. „Оно што је мени било занимљиво јесте његово провокативно и иновативно рангирање писаца и наравно да се међу његовим фаворитима нашла и Бриџит Брофи“, открива он. „У тој књизи наишао сам на надахнут текст, ’Увод у Бриџит Брофи’, који се бави њеним целокупним стваралаштвом и он овај роман сматра апсолутним барокним ремек-делом, а ауторку свежом, оригиналном, ишчашеном књижевницом“, наводи Стојановић. „Такође, све похвале заслужује преводитељка Наташа Марковић, јер је језик у књизи један разиграни, барокни и фантастично елоквентни енглески, за који није било лако наћи адекватне речи у српском, а уз то је постигнута и фантастична ритмичка структура у преводу и књига је стилски и преводилачки уједначена“, нагласио је он.
Фантастично је колико ова књига кореспондира са садашњим тренутком, као да је написана јуче, и како није изгубила актуелност. То је књига наше савремености не само због избора тема већ и због језика којим проговара и ноте сарказма која одликује постмодерне токове светске књижевности. „Мене је посебно задивио распоред циничних обрта у њој, то је фасцинантно добра драматургија, попут неког филма. Књига има страховито јаке слике које су готово филмске“, казао је Стојановић.
Стојановић поручује да је ова књига забавна у најплеменитијем смислу те речи и да ћете се смејати на многе досетке у њој. „Мислим да ова књига отвара потпуно нове перспективе и да ћете заиста искрено уживати у читању. Ово је једна од књига која остаје мој фаворит“, закључује он.