Представљена књига ПОСТАНАК ЕВРОПСКОГ ПРАВА ЉУДСКИХ ПРАВА
24. Мај 2013.
У Клубу – књижари – галерији Гласник у четвртак, 23. маја представљена је књига Постанак европског права људских права проф. др Драгољуба Поповића, судијe Европског суда. О књизи су говорили: доц. др Танасије Маринковић, уредник издања, проф. др Виолета Беширевић, проф. др Миодраг Јовановић и аутор.
Сво троје професора који су о књизи говорили са поносом су истакли да су били студенти Драгољуба Поповића који је не само врсни теоретичар, већ и практичар. У самој књизи он је истакао значај судске праксе као конститутивног дела закона који почињу да живе тек применом суда. Управо због тога креативност судија је од изузетног значаја, истакла је професорка Беширевић. Уредник Танасије Маринковић подсетио је да је књига изворно објављена на енглеском код угледног британског издавача правне литературе, а једна од њених најзначајнијих карактеристика јесте компаратистички приступ аутора. Професор Миодраг Јовановић, један од преводилаца књиге, скренуо је пажњу на значај правне терминологије која се овим издањем уводи у нашу правну науку.
Европско право људских права развило се под окриљем Европског суда успостављеног Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, дакле једним међународноправним уговором регионалног карактера. Упркос неспорним формалним обележјима овог права која га смештају у домен међународног права његова суштинска својства, од којих су нека преторска творевина самог Европског суда, приближавају га концепту савремене уставносудске заштите људских права. Овај преображај Европске конвенције од међународног инструмента у уставни документ, који важи за све државе чланице Савета Европе, захваљујући активизму Европског суда, као судске инстанце највишег степена, предочава и анализира Драгољуб Поповић, судија Европског суда и професор права, у својој књизи Постанак европског права људских права. Објашњавајући постанак европског права људских права, у смислу наддржавног (supranational) и објективног права, различитим методама примене Европске конвенције, аутор управо њима посвећује овај есеј о судској креативности. Тако се као „извори настанка“ европског права људских права анализирају обавезујућа снага прецедента, аутономни концепти и друге особене технике тумачења Конвенције којима је редефинисан појам правних средстава, између осталог и препоручивањем општих и посебних мера за отклањање последица повреде људских права, и појам приступа заштити људских права, развијањем концепта позитивних обавеза државе. Појашњавајући унутрашње механизме функционисања европског права људских права, ово дело се препоручује не само теоретичарима и студентима права који желе да прошире своје правничке видике, већ и правницима практичарима (судијама, тужиоцима и адвокатима) који у свом раду све чешће траже решења у пресудама Суда у Стразбуру.