У уторак, 12. марта, у књижари „Геца Кон“ представљена је књига АУТОМОБИЛ ЈЕ СЛОБОДА Марка Миљковића.
Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Милан Ристовић, проф. др Радина Вучетић и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.
У уводном излагању Гордана Милосављевић Стојановић је упутила посебну захвалност Музеју аутомобила, уз чију помоћ је књига изузетно илустрована, а што је посебно задовољство за све читаоце. Додала је да ће ова књига бити прозор у Музеј аутомобила, док он не добије свој нови простор. „Богата документација коју је аутор истражио нешто је што нисмо имали прилику често да видимо ни док је Музеј радио, јер је реч о различитим информацијама, картама за одређене рели-трке, рекламама у новинама које је такође својим преданим радом аутор пронашао у различитим новинама и публикацијама из тог доба и сл.“, истакла је уредница. Књига је једна заокружена слика о технолошком развоју Србије, једна врста модерне историје, не само историје аутомобилизма већ прича о развоју Србије кроз различите аспекте. „Међу корицама ове књиге је једна жива историја, испричана и речима и сликом“, закључила је уредница издања.
Проф. др Милан Ристовић је истакао да је монографија резултат успешно комбиноване историје техничке културе, друштвене историје, економске и политичке историје, а да опет „озбиљна историографија може бити занимљива не само за узак круг стручних људи који се баве историјом техничке културе већ и за свакога ко жели да добије једну темељно, озбиљно истражену информацију о ономе што јесте историја аутомобилизма“. Професор се осврнуо и на назив књиге Аутомобил је слобода!, објаснивши да истраживање овог феномена у европском и светском контексту указује на то да је могућност да имате породични аутомобил стварала потпуно нови однос према чињеници да имате прилику да изађете из уских оквира својих градова, да истражујете околину и друге земље.
„Ово је једна парекселанс друштвена историја Србије о њених 120 година, где видимо Србију Краљевине Србије, Србију у Краљевини Југославији, видимо ратове којих је било много у 20. веку, видимо Социјалистичку Југославију, распад земље 90-их и видимо где смо данас с аутомобилима и кроз аутомобиле“, казала је проф. Радина Вучетић, рецензент књиге. Додала је да смо кроз причу о аутомобилима добили књигу о држави, о друштву, модернизацијским процесима, о спољнополитичком положају Србије, где видимо да се 20-их година највише возе амерички аутомобили, да је сваки пети аутомобил у Краљевини Југославији „форд т“, а онда како се 1938. и 1939. окрећемо немачким аутомобилима. „Књига је прича о две врсте јунака, с једне стране су то аутомобили, а с друге шофери, тркачи, припадници елите, саобраћајци, обични људи који покушавају да склепају мали ауто којим би обишли Југославију и на крају сви они људи који су скупили паре да купе кола и с породицом оду на море“, истакла је професор Вучетић.
Аутор је нагласио да књига није колекција аутомобилских брендова, марки и модела већ један специфичан поглед на историју Србије и ових простора, Југославије и шире у последњих 120 година, истичући да сам наслов доста говори о контексту у коме је посматрао читав тај период. „Идеја је да сва друштва производе и користе аутомобиле у складу с неким својим стандардима према којима су и сама устројена, па имате друштво у којима тих слобода нема, попут Северне Кореје данас, пре тога Совјетског Савеза, Албаније у време Енвера Хоџе, а с друге стране као контраст Америку, која покреће прву масовну моторизацију, где су разне слободе најразвијеније, или су се макар прве развиле. Идеја је била да кроз ту лупу посматрам како се развијало српско друштво тих 120 година“, казао је аутор.