Осим аутора, на представљању књиге говорили су проф. др Јовица Тркуља, проф. др Драгор Хибер, проф. др Зоран Р. Томић и др Мијодраг Радојевић, уредник издања.

У овом делу Водинелић се примарно бави дефинисањем јавног и приватног права, као и проблемом ове поделе, а изникло је из његове докторске дисертације, која, иако писана пре три деценије, и данас има једнаку вредност и значај.

Јовица Тркуља је истакао своје вишедеценијско пријатељство и сарадњу с Водинелићем, која је започела пре 40 година када су као асистенти делили једну канцеларију и писали своје прве научне радове.

„Његове књиге су уједно и његова биографија, а његова каријера је свакако једна од најбриљантнијих у нашој правној струци“, нагласио је он.

Истовремено је напоменуо да му није познато да је неко у последњих 40 година успео да се приближи и надмаши високи стандард, који је својом докторском дисертацијом поставио Водинелић, а о којој је упркос томе прећутано.

„У актуелним условима универзитетског образовања ова теза тешко да би била прихваћена, а поједини професори Правног факултета данас својим последипломцима ту тезу наводе као пример како не треба писати докторске дисертације иако се својим дисертацијама нико није приближио овом високом стандарду“, констатовао је он.

Тркуља је оценио да је Водинелићева тема и даље теоријски релевантна и друштвено актуелна, јер у време њеног настанка подела на јавно и приватно право није била садржана у позитивном праву, те да је реч о јединственој и мултудисциплинарној студији која значајно доприноси научним сазнањима о односу јавног и приватног права.

Мијодраг Радојевић је приметио да у доба пролиферације доктората и других научних радова ова књига обавља и важну педагошку функцију – као узор за израду докторских дисертација, а да по многим својим одликама превазилази стандарде класичног монографског научног рада.

„Она заслужује епитет дела монументалног карактера, јер данас с правом можемо закључити да се ради о најзначајнијем научном раду на простору некадашње Југославије које обрађује проблем поделе на јавно и приватно право“, оценио је Радојевић.

Драгор Хибер је запазио да чињеница да ова теза није била адекватно испраћена у научној јавности само показује стање наше правне литературе, јер је она по свему изнад наше свакодневне, научне продукције.

„Објављивање ове тезе је велики догађај за нашу правну културу“, истакао је он.

Зоран Томић је рекао да је Водинелићева књига, у интелектуалном смислу, „озбиљна до бола“, интригантна и инспиративна, а истовремено функционална, и да као таква представља енциклопедију растављања и састављања правне дихотомије „јавно-приватно“, с указивањем на копче ове несавршене дихотомије, у оквиру које њен аутор „скида прашину  с неких учења“, налазећи им право место.

„Књига је тешка у физичком, вредносном и сазнајно-читалачком погледу и не сме се читати празног стомака, а тешкоћа је знак да смо на правом путу, писана је уз аргументовано трагање и понирање у саму суштину питања која се настоје анализирати“, казао је он.

Водинелић је истакао да подела на јавно и приватно право постоји два миленијума, те да је стога да је реч о „импресивној каријери која је служила различитим сврхама, која од настанка повлачи бројне, и данас актуелне проблеме. Он је рекао да, иако се правници свакодневно у свом послу служе појмовима јавно и приватно право, ни данас не могу да кажу шта је заправо јавно, а шта приватно право, и да о томе постоји бар 40 теорија којима је посветио један део своје књиге.

„Ова подела ће обављати свој посао, али ће и другим генерацијама правити проблеме, а моја намера је била да овом књигом оставим траг, и можда ће она представљати и вид помоћи правницима у разумевању проблема које ова подела на јавно и приватно право носи са собом“, објаснио је Водинелић.

Владимир В. Водинелић прошао је сва академска звања на правним факултетима Свеучилишта у Сплиту, Универзитета у Београду и Универзитета Унион у Београду. Ствара у тежишним подручјима опште теорије приватног права, општег дела грађанског права, права личности, стварног права и права медија. Објавио је стотине библиографских јединица. Један је од оснивача Центра за унапређивање правних студија (ЦУПС) и Правног факултета Универзитета Унион у Београду. Учествовао је у припреми низа важећих закона.