У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 1. марта, представљена је књига Сумрачно свануће Пола Вирилиоа и Силвера Лотрингера – ново Гласниково издање објављено у библиотеци Лимес, које је уредио Светислав Басара.
О књизи су говорили Новица Милић, Јован Чекић и Светислав Басара.
Басара је оценио да је реч о књизи која може да објасни различите важне ствари, напоменувши да је Вирилио започео истраживање одмах након Другог светског рата, од бункера на обалама Нормандије, и тако дошао до запањујућих сазнања, јер је имао увид у мрачне стране модерних технологија и у оно што се крије иза компјутерских монитора.
„После читања ове књиге видећемо да је војска мотор прогреса, јер је и интернет настао у војним лабораторијама, и стога је битно казати и то да су сваку Вирилиоову књигу која изађе из штампе моментално у одређеном броју примерака откупљивали Пентагон и генералштабови свих моћнијих војски на свету“, рекао је Басара.
Јован Чекић је констатовао да је Вирилио незаобилазан аутор када се размишља о новом односу нас и технологије, а да је његова позиција најближа ономе што можемо назвати технопесимистом, односно да он настоји да сагледа и све негативне аспекте технологије, промишљајући их на најозбиљнији могући начин.
„Он сматра да нова технологија може измаћи контроли и довести до инцидента, који може бити у равни атомског оружја, информатички или генетски инцидент, опомињући човечанство шта се може десити и до чега њен развој може довести ако оде у погрешну страну“, објаснио је Чекић.
Новица Милић се осврнуо на рад Пола Вирилиоа, подсетивши на то да је он више деценија био запослен као професор архитектуре у Паризу и да је најпре отворио питање зашто су данашњи градови и зграде вертикални и расту увис, упућујући на то да градове треба другачије обликовати како би подстицали динамику и циркулацију људи.
„Код нас је преведено неколико његових књига и он свакако има своју публику овде, а његова примарна тема јесте однос технике и људи“, нагласио је Милић.
Књига Сумрачно свануће, за разлику од осталих дела Пола Вирилиоа, која научна јавност често (и погрешно) сматра тешким, нејасним, чак и луцкастим, својеврсна је ретроспектива његових најважнијих појмова у нешто популарнијем облику.
Свако поглавље започиње списком кључних појмова, што представља референтни алат, који олакшава приступ Вирилиоовим увидима у стање ствари модерног света. Формат интервјуа, упркос томе што не досеже естетску и поетску вредност других његових књига, такође је драгоцен као накнадно разматрање његових предвиђања.