ИЗВОР: Блиц, Књига, Теорија и пракса
24. новембар 2013.
Какви све начини интерпретирања уметности постоје, и какве они различите концепте и теоријске оквире укључују? Колика је вредност уметности? Како уметност комуницира, отелотворава или на други начин изражава своје значење? Зашто се форма и значај уметности мењају кроз време и унутар различитих контекста? Да ли промене у уметности одржавају промене у култури и друштву као целини, а ако је тако, на који начин?
Ово су питања која стално морамо постављати и изнова процењивати у свакој новој генерацији уметности, уметника и уметничке публике. А то ревалоризвање, сведоци смо, из деценије у деценију све више скраћује интервал поновног вредновања.
Сама уметност је „дискурс“ – концептуралн поље унутар и око којег се покрећу разне врсте циљева, активности, процеса, идеја и теорија, поткултура и покрета, институција и перформанса. Централна карактеристика уметничког поља, посебно у скорашњем облицима, јесте његов нестабилан, унутрање конфликтан и често несхватљив карактер. То може приближавање и схватање уметности учинити фрустрирајућим, али и поједннако интелектуално узбудљивим задатком. Савремена уметност никада није уживала толико широко распрострањено интересовање, највише због тога што је путем разних врста концептуалне уметности ушла у сам живот конзумента, али ипак теоријски оквири које производи и на које се ослања често остају недовољно јасни, па добрим делом и необјашњиви.