Представљена књига КА ЈЕДНОЈ ЕКОЛОШКОЈ КУЛТУРИ
04. Децембар 2013.
У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 3. децембра, представљена је књига Ка једној еколошкој култури – Одрживост, постдоминација и духовност Јована Ристића.
Поред аутора о књизи је говорио и Триво Инђић
Књигу Ка једној еколошкој култури – Одрживост, постдоминација и духовност превели су с енглеског Бране Поповић и Јован Ристић, аутор књиге која је првобитно била његова докторска дисертација одбрањена у САД.
Конфликтни однос између људског и природног тема је којом се бави аутор ове књиге, и која се намеће као застрашујуће и обесхрабрујуће обележје садашње доминантне културе. Управо покушавајући да разреши тај конфликт кроз нови, другачији културни образац, аутор разматра различите путеве којима се култура креће, синтетички се осврћући на различите погледе и појмове који се директно или индиректно односе на однос човека према природи. Књига истражује дубље хумано-еколошке узроке садашње кризе – системску међуповезаност економије и технологије, људско отуђење, обеснаженост и безнађе – и указује на једну свеобухватну визију друкчијег културног модела, заснованог на одрживости, сарадњи и еколошки утемељеној духовности. Супротстављајући се данашњим слутњама мрака и пропасти, ова књига нуди охрабрење.
Триво Инђић је на почетку излагања истакао да је књига озбиљан прилог еколошкој култури, јачању и ширењу свести о екологији и човековом окружењу. Студија се бави конфликтним односом између људског и природног, у потрази за једним целовитим погледом на природу. Она обрађује широк спектар тема и проблеме као што су одрживост, ентропија, људске потребе, економија, одрживе друштвене организације, отуђење човека од самог себе и од природе, доминација и постдоминација (проблем одговорности, доминације над природом и доминације над људима). Однос еколошке културе и одговорност развијања једног спектра осетљивости за природне процесе, као и екосистемска одговорност која укључује радост живљења представљају дубље разумевање света. Неодговорност савременог човека према планети Инђић је илустровао ефектним примером: само у току једног дана човечанство сагори количину енергије која је стварана 10.000 година.
Индивидуална одговорност, као услов за еколошку културу, и развијање свести о индивидуалној одговорности и осетљивости према природи разматрају се у књизи као идеја водиља. Аутор наглашава домаћинство као полазиште индивидуалне одговорности коју испољавамо према најближем окружењу, породици, комшилуку. Очување међузависности и уважавања у оквиру домаћинства начин је да се супротставимо потрошачкој култури и отуђењу као њеном ослонцу.
Аутор је нагласио да је мотив за писање ове књиге био првенствено емотиван, подстакнут незадовољством базираним на расцепу између институција и појединаца. Институције су те које баратају центрима моћи, а појединци нису довољни. Иако индивидуа није изолована, појединац нема могућност да утиче. Кључно је, наглашава аутор, вратити индивидуалну одговорност, као и само прихватање и преузимање одговорности појединца.