У уторак, 30. маја, у Гласниковој књижари „Геца Кон“ представљена је књига Емпузион Олге Токарчук.
На представљању књиге говорили су Његова екселенција господин Рафал Перл, амбасадор Републике Пољске у Србији, Милица Маркић, преводилац, и Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Радња романа се одиграва у Герберсдорфу (данашњем Соко¬ловску), првом санаторијуму за лечење сушице, 1913. године, када се у ери успона технике и модернизације мења политичка мапа Европе, када клијају нове утопије, жене освајају право гласа, а психоанализа се развија као нова форма ауторефлексије.
Скелет језовито-фантастичне ауре чине из митологије призва¬не појаве уједињене у тајанствени Раумгајст, дух места, бића која су уједно и свевидни приповедач у множини. У таквој загонетној атмосфери одвија се живописна и сложена културолошка игра, која се може читати и као дискусија са Чаробним брегом Томаса Мана, узетим за метадискурзивни оквир романа. Безмало хомогени мушки свет санаторијума, уроњен у бесконачне интелектуалне полемике, надзире и у својим дизгинама држи некаква огромна матична структура која их све обавија. И као и у Чаробном брегу, санаторијум постаје поприште борбе живота и смрти, хуманистичко-демократских и реакционарно-ауторитарних погледа на свет, а личност Мјечислава Војнича, сензибилног аутсајдера међу мизогинима који стоји на страни нејасног и недокучивог – постаје знак чежње за радикално другачијим универзумом и симбол устајања против робусног, дуалистички конципираног света.
„Олга Токарчук добро се поиграва формом, а у овом роману пажњу читаоца привлачи и насловом који представља спој митологије, у којој емпуза означава ноћну авет и баука, и Платонове Гозбе. Та митолошка потка постоји у свим књигама Олге Токарчук, а овом роману женски принцип – жена и природа – чини сведоминантну матрицу која држи под контролом мушкоцентрични свет“, рекла је Милица Маркић. Милица Маркић потврдила је оцене да је Емпузион Токарчукове „у дијалогу“ са Чаробним брегом Томаса Мана, књигом која је за ову пољску нобеловку била важна још од детињства.
„Иако неки тврде да ова два дела не треба повезивати, ово јесте њена варијанта Чаробног брега, из ког је преузела структуру и теме. Ово јесте историјски роман, али и прича о борби за изградњу идентитета“, нагласила је Милица Маркић, напомињући да и у Емпузиону, као и у свим другим књигама Олге Токарчук, постоји религијско питање, које овог пута релативизује светотројично устројство хришћанског света.
Амбасадор Рафал Перл честитао је и захвалио Милици Маркић и Службеном гласнику на преводу и објављивању српског издања новог романа једног од шест пољских нобеловаца, чија су дела преведена на многе светске језике.
Према оцени Петра Арбутине, Емпузион је најзрелији роман Токарчукове, у ком су сви њени досадашњи експерименти у писању добили праву меру и снагу. „Њен однос према женском питању није феминистички у данашњем контексту већ митски, а ова њена књига је позорница вечне борбе за идентитет, због чега то јесте натуропатски роман“, закључио је Петар Арбутина.