У Клубу – књижари – галерији Гласник, у четвртак 20. априла, представљена је књига ИЗГРАДЊА ДРЖАВЕ НА КОСОВУ Демократија, корупција и ЕУ на Балкану Андрее Лоренца Капуселе.

На представљању ове значајне књиге, чији је аутор ових дана посетио Београд, осим аутора говорили су и др Јелена Триван, директор ЈП Службени гласник и проф. др Славиша Орловић, уредник издања.

Јелена Триван је подсетила на то да је премијерно представљање ове књиге организовано још током минулог сајма књига у Београду и да је она за кратко време постала бестселер. Затим је додала: „Ова књига је најпре објављена на енглеском језику и занимљива је свима које интересује да на објективан начин разумеју теме Србије и Косова, јер представља анализу из угла независног посматрача – аутора који није из Србије, а који има искуство живота и рада на овим просторима.“

Она је напоменула и да Капусела у својој књизи показује неуспех пројекта изградње државе на Косову представљајући бројне проблеме који тамо постоје, попут изражене корупције и криминала, уједно наводећи стварне економске показатеље који аргументују тезу да је реч о најскупљем пројекту међународне заједнице, који је дао најмање резултата.

Славиша Орловић је признао да би волео да је и сам аутор једне овакве књиге, с обзиром на то да је рођен на Косову и Метохији (у Косовској Митровици) и да га тема Косова и те како занима и лично погађа.

„Ово је је интердисциплинарно дело које обухвата све потребне аспекте за анализу теме која се обрађује, а њену посебну вредност представља постојање баланса између емпиријских података и академског утемељења, који је аутор успео да постигне“, оценио је он.

Орловић је истакао да је издање на енглеском језику имало одличне критике у најеминентнијим светским медијима и да у књизи аутор заузима заправо „инсајдерски“ став, који је истовремено непристрастан и експертски, дајући чињеничну анализу која показује да одговорност лежи увек на свим странама.

Андреа Лоренцо Капуселе се захвалио свима који су помогли да књига буде објављена у Србији и навео неколико разлога који су га мотивисали да напише ову књигу.

„То је, пре свега, лично искуство које ме је подстакло на то да помислим да би специфичност овог случаја било занимљиво представити широј публици, јер се у књизи настоји објаснити зашто је у питању пројекат у који је највише уложено, а који је постигао готово никакве резултате“, изјавио је он оценивши и да су намере биле добре, али да се приликом интервенција на Косову и Метохији следила погрешна теорија.

Најбољи пример за то је Мисија владавине права Европске уније на Косову (ЕУЛЕКС КОСОВО), највећа тог типа икада организована, која је имала сва овлашћења у сфери правосуђа, а сви индикатори показују пад или стагнацију у тој сфери, док у свим осталим земљама региона указују бар на благи напредак иако је уложено много мање средстава.“

Он је такође навео да је разлог било и лично незадовољство изговорима представника међународних институција, које је добио као покушаје објашњења зашто се није више постигло.

„Углавном су ми говорили да је то ствар културе тог поднебља и људи који на њему живе и да је зато било немогуће изборити се с проблемима као што су криминал и корупција – сматрам да је то морално неприхватљиво и погрешно и да служи тражењу изговора, а да је у основи тога грешка заснована на усвајању културалистичке теорије, што води погрешном закључку да се грађани, они који су заправо жртве тих проблема, парадоксално, окривљују за такво стање“, образложио је Капусела објаснивши да су грађани заправо приморани да прихвате такав систем и његова правила иако су свесни да је то погрешно, јер је за суштинску промену потребно више времена и напора да би се систем подстицаја грађана заиста променио.

„Разлог за писање књиге јесте и то што постојећа литература о стању на Косову и Метохији оскудева у књигама које обухватају познавање и адекватну интерпретацију чињеница на терену, али и коришћење исправне теорије и методологије, а ја сам сматрао да је то неопходно“, додао је он.

Капусела је такође оценио да је потребно и да се међународна заједница суочи са својом одговорношћу за стање на Косову и Метохији, јер би то било добро и за њу саму, посебно због специфичности овог случаја, а зарад неких актуелних и будућих, сличних интервенција у свету.

„Међународне институције морају научити лекцију о Косову, јер толико дугују грађанима Косова и Србије, али и себи“, закључио је аутор.

Андреа Лоренцо Капусела, који је и сам радио на Косову и Метохији од 2008. до 2011. као директор економског одељења Међународне цивилне канцеларије, у овој књизи даје анализу како је Косово постало део мрачне стране модерне историје Балкана од 1999. наовамо. Снажна војна, финансијска, политичка и лобистичка интервенција Запада није успоставила демократију и поштовање људских права, већ фрагилне институције које грађанима не могу да пруже сигурност и безбедност. Аутор је оголио процесе у којима предаторска елита на Косову шверцом, корупцијом и организованим криминалом држи у рукама грађане као таоце пред очима међународне заједнице (ЕУ и УН).