Представљена ИСТОРИЈА ЕСТЕТИКЕ Радослава Ђокића
10. Април 2013.
У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 9. априла, представљено је тротомно дело Историја естетике, Радослава Ђокића.
Гласник је 2008. објавио прва два тома Историје естетике, а недавно је изашао и трећи том ове капиталне студије. Историја античке естетике предмет је изучавања првог тома, док у другом Ђокић разматра повест хеленистичке естетике. У трећем тому, аутор се бави естетиком средњовековног доба. Природно, започиње испитивањем естетике Библије, која је доминирала у том раздобљу.
О делу су говорили Мишко Шуваковић, Лука Прошић и аутор.
Према Шуваковићевим речима, Ђокић је започео јединствени подухват у нашој култури, у којој су до данас синтетичка дела историје естетике од античких времена до новог доба писана под непосредним диктатом марксистичке филозофије. Недостатак потребне литературе на српском језику, приметио је Шуваковић, приморао је аутора да се врати изворној литератури, чиме су обезбеђене поузданост података и могућност да се у новој књизи преиспитају сви историјски аспекти наратива естетике.
Ђокићев рад је, оценио је Шуваковић, систематично, готово енциклопедијско дело. Аутор је успешно реконструисао естетику периода пре 18. века, у којем је та грана филозофије установљена.
Шуваковић је истакао да је у трећем тому наглашен однос хришћанства према постулатима естетског. Додао је да се Ђокићева књига може позиционирати између радова Виктора В. Бичкова и Умберта Ека, који се баве естетиком православног Истока и католичког Запада.
Говорећи о Ђокићевој књизи, Прошић је истакао да је аутор попунио велику празнину у нашој филозофској литератури, бавећи се, на модеран начин, историјом естетике, пре свега оне у периоду средњег века, која је код нас била потпуно занемарена после Другог светског рата. Приметио је, такође, да је аутор показао одмереност и велику објективност, не подлежући искушењу да, према личном афинитету, неким естетичарима дâ много више простора него другима. Прошић је донекле замерио Ђокићу што се није осврнуо на српске ауторе који се баве византијском естетиком, додајући да су, нажалост, извори из те области изузетно оскудни.
Ђокић је изјавио да се тренутно бави историјом естетике проторенесансе и најавио да ће том периоду бити посвећен наредни, четврти том Историје естетике.