У Клубу – књижари – галерији Гласник, у уторак 5. јануара, представљена је књига Лицем према Божићу – Божићне приче српских писаца 1900–1941. године, коју је приредио Миодраг Раичевић.
О књизи објављеној у саиздаваштву Гласника и ИК Граматик говорили су Миодраг Раичевић, приређивач и уредник издања и Петар В. Арбутина, директор Сектора за издавање књига у Гласнику.
Гласник је, уочи Бадњег дана, представио књигу која представља избор божићних прича из пера српских класика, као што су Исидора Секулић, Борисав Станковић, Драгутин Илић, Милорад Поповић Шапчанин, Јанко Веселиновић, Симо Матавуљ, Јован Дучић, Војислав Илић Млађи, Растко Петровић и Милош Црњански.
Овом књигом, како је напоменула Златица Ђокић, начелница Гласникове Службе за маркетинг и односе са јавношћу, покренута је и нова колекција коју ће уређивати Миодраг Раичевић, а која носи назив „Кључ од куће“.
Раичевић је рекао да је прикупио већи број прича у славу Божића, од којих је већина написана почетком 20. века, а да је најтеже било направити селекцију и одабрати оне приче које су на крају ушле у књигу.
„Радећи на књизи, трудио сам се да се упознам са што више прича из периода прве половине 20. века, које сам налазио у новинама, часописима и књигама“, рекао је приређивач Раичевић.
За почетак збирке Раичевић је изабрао текст Исидоре Секулић из серије „Молитве у Топчидерској цркви“, а циклус је завршио текстом Милоша Црњанског „Београд у снегу“, који је написао 1925, али се ради о изузетно поетичном, меланхоличном прозном тексту који га је подсећао на чувени „Ламент над Београдом“.
„У првом делу књиге дате су приче о свету детињства и празновању Божића виђени дечјим очима, у другом преовлађују социјални мотиви, док приче које затварају књигу најављују ново време у коме ће за Бога бити све мање места“, истакао је Раичевић и додао да има и прича с тужним крајем, попут приче Растка Петровића у којој он описује Божић током мукотрпног преласка албанских врлети у зиму 1915, а коју је написао 10 година касније.
Арбутина је констатовао да Божић можда у најбољем смислу симболише све оно што је хришћанска вредност која постоји у некаквом стварносном окружењу, у оном што живот свагдашњи и јесте.
„Божић је симбол свих хришћанских вредности у ономе што живот заиста јесте, а ова књига кроз разне приче прати промене Божића у односу на конфесију, али и у односу на дубинске људске вредности“, нагласио је он.
Арбутина је напоменуо да је збирка ограничена на период до 1941. будући да након тог периода српски писци нису тако директно писали о Божићу јер, како је оценио, нису имали ни воље ни храбрости за то.
„Ово није само пригодна књига већ и покушај да се овај радосни празник уведе у књижевни контекст, јер Божић јесте велика књижевна тема и готово да нема писца који се на неки начин није дотакао овог празника“ објаснио је Арбутина оценивши да кроз визуру овог великог празника можемо да видимо и све законитости једног друштва, јер тако постављамо и питања шта смо били, шта смо постали и докле ћемо стићи.