Гласников програм четвртог дана 62. Међународног београдског сајма књига, у среду 25. октобра, обележили су округли сто организован поводом представљања књиге ЗА И ПРОТИВ ВУКА II Саве Дамјанова коју је уредио Светислав Басара, а који је одржан у сали "Борислав Пекић", и представљање едиције КОРЕНИ на штанду Канцеларије за Косово и Метохију.

„Ова књига данас треба поново да отвори дијалог, али овог пута смиренији и озбиљнији, много мање баналан и прост. Дијалог заснован на науци, а не на идеологији, политици и митоманији. Вукова реформа је била огромна и сва различита мишљења о њој имају за циљ да се она сагледа из различитих углова, без митоманског приступа или идеје да се његова вредност умањи“, истакла је Јелена Триван, директор Службеног гласника на панел-дискусији коју је Гласник организовао поводом представљања свог издања - ЗА И ПРОТИВ ВУКА II.

Она је такође додала и то да Вук није неко лингвистичко чудо које долази ниоткуда, већ да је он своје претече имао у српској књижевности, а своје узоре у европском окружењу.

„Он је део једног ширег европског културног хоризонта који је био неминован и који није могао мимоићи ни српску културу“, оценила је Јелена Триван.

О полемици која се поводом Вука води, Предраг Марковић је подсетио на то да је Вук био онај који се ослањао на европске узоре и утицај, а да су они који су себе називали елитом били „не много образовани русофили".

Светислав Басара је говорећи о Вуковој реформи рекао да чак и он, као један од највећих критичара Вукове реформе, не спори „историјску улогу Вука која је била већа од свих књажева, генерала и осталих".

На актуелном, 62. Међународном београдском сајму књига, Службени гласник је у среду, 25. октобра, организовао округли сто на ком су, осим  Јелене Триван, на тему Вукове улоге, значаја и језичке реформе говорили уредник књиге ЗА И ПРОТИВ ВУКА II Светислав Басара и историчар Предраг Марковић, а дискусију је водио Зоран Пановић, познати новинар и публициста.

Говорници су се сагласили око величине коју Вукова појава представља за српску модерну културу и модерну државност српске нације. Констатовали су истовремено и то да се његов рад и допринос не могу измерити, јер је он за српску културу учинио оно што је посао за читаве нараштаје и експерте многобројних струка. Оцењено је, ипак, да је Вукова језичка реформа учињена нагло и радикално, без довољно такта за богату српску књижевну традицију старијих векова и уважавања за различите слојеве српског језикa, за његове разне и идифиренциране говорне идиоме.

Потом је на штанду Канцеларије за Косово и Метохију представљена Гласникова препознатљива едиција КОРЕНИ, а у првом реду она нова издања из те едиције која се тичу географских и историјских области које сматрамо косовским или метохијским регионима: Косовско Поморавље и Качаник, Сиринић, Средска, Гора и Опоље, Лаб и Дреница, Косово I, Косово II и Стара Србија и Македонија.

О књигама су говорили извршни директор Гласниковог Сектора за издавашање књига Петар Арбутина, уредник едиције КОРЕНИ Борисав Челиковић и угледни професори Сретен Петровић и Стеван Станковић.

Арбутина је истакао да ова едиција има такав значај за српску науку, културу, па и државу, као да ју је припремао читав низ националних културних и научних институција – а није! Она је дело једног ентузијасте и једне издавачке куће која је напрегла све своје ресурсе да подржи овакву једну капиталну ствар за Србију и њену културу.

Станковић је присутне подсетио детаљно на немерљив значај који је Јован Цвијић оставио за српску науку и културу у целини, констатујући да без њега не би било ни едиције КОРЕНИ.

 „Свет се у оно време диви Цвијићу, европске нације нам завиде што имамо таквог научника и поентираћу једном метафором која можда најбоље илуструје величину тог човека – Јован Цвијић је великан, џин, на чијим раменима стојимо ми данас, али и десетине и стотине научника, професора и истраживача за последњих сто година. Са тих његових рамена видимо много даље и много боље“, рекао је Станковић.

Петровић је оценио да је Гласник приредио „величанствени комплекс књига“ о животу и обичајима Срба.

„У овим зборницима је, захваљујући Борисаву Челиковићу и Гласнику, сачуван духовни супстрат нашег народа, његов најчистији културни облик, који се, узгред нека је речено, најбоље ишчитава из народног живота на селу и тамошњих обичаја. Ова едиција је у последњи моменат спасла од заборава и нестајања свест о тој јединственој духовној суштини нашег народа“, закључио је Петровић.

Челиковић, уредник ове едиције, изразио је задовољство што после седам или осам година од првобитне идеје имамо једну већ праву библиотеку непроцењивих дела, а на томе се неће стати. Захвалио се тадашњем директору Гласника, Слободану Гавриловићу, који је разумео важност посла који се покреће, те свима онима који су га подржали претходних година да сабере и објави најзначајније радове наших великана.

„Циљ едиције је само да покаже прошлост, да изнесе најочитије, недвосмилене, необориве чињенице о томе како је нешто било и где смо били као народ, држава и култура, а нипошто да убеђује било кога како треба да се осећа. Докази су записани, нико их није измислио, све пише и све је експлицитно и јасно. Ми имамо право да то наглас прочитамо и да се не стидимо онога што ту пише. Нећемо ништа друго“, нагласио је Челиковић.

Гласников сајамски програм се наставља у четвртак, 26. октобра, када ћемо на свом штанду (Арена Хале 1), с почетком у 12 часова, представити књигу РОМАН БЕЗ ОРМАНА, чији је аутор књижевник Вуле Журић, а илустратор млади и талентовани уметник Лука Тилингер. Реч је о новој, трећој у низу књига објављених у колекцији АЗБУЧНИ РЕД, намењеној најмлађој публици, чији је уредник књижевник и академик Горан Петровић. Књигу ће представити аутор, илустратор и уредник издања, којима ће питања постављати најмлађи модератори - деца из „Малог дневника“.