В. д. директора и главног и одговорног уредника Службеног гласника Младен Шарчевић рекао је да у 2024. планирају низ капиталних издања попут Географског атласа Србије и Лексикона археолошких налазишта.

Шарчевић је рекао Танјугу да је до његовог доласка Службени гласник, што се тиче издаваштва, био посвећен књижевности и издањима у вези с националном историјом и слично, а сада су покренули читав низ нових агенди. Према његовим речима, привукли су у сарадњу образовни систем, пре свега високо образовање и науку, и у складу с тим покренули су много нових редакција. Пошто технологија страшно напредује, Службени гласник је морао кренути у обнављање своје штампарије с новим машинама, које су сада осмобојне, десетобојне и раде по системима вештачке интелигенције. „Ми смо сада буквално једну машину купили од зараде у овој години и већ мислимо да ћемо купити још једну следеће године“, додао је Шарчевић. Према његовим речима, пошто недостатак радне снаге погађа и инжењерско графичарство, Службени гласник је с високошколским установама направио дуалне уговоре да обезбеди себи кадрове и шаље особље у иностранство на обуку. Шарчевић је рекао да је Службени гласник кренуо са национално битним пројектом – Географским атласом Србије, капиталним пројектом који ће се радити у више десетина хиљада примерака тиража. „Ми смо имали то само у оквиру Југославије. Србија никад није била целина и ми сад хоћемо у оквиру географског дела да прикажемо историјске мапе, кроз историју Србије и дијаспору“, нагласио је. У пројекат су укључени академик географ из Новог Сада Слободан Марковић, сви факултети који се баве географском науком, институти, као и војне и картографске институције и Републички геодетски завод, а посао на Географском атласу Србије би требало да буде готов до априла или маја. Додавши да су сада у фази избора мапа, Шарчевић је напоменуо да су отворени Архиви Ватикана и да се надају да ће наћи много значајних карата, а открили су и да у Вашингтону имају посебне институције које скупљају историјске мапе. „Можда направимо нека лепа научна изненађења. Наравно, држећи се официјелне науке, правих историјских извора, а не друштвених мрежа“, нагласио је Шарчевић. Географски атлас Србије ће бити капитална књига за сваку кућу и Службени гласник ће гледати да цена буде приступачна. Говорећи о будућим и текућим пројектима, Шарчевић је подсетио на капиталну књигу Сто година кошарке, а припремају се слична издања о атлетици и боксу. На иницијативу Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Службени гласник је приону на израду Лексикона археолошких налазишта, који ће као нека врста свеобухватног регистра, какав Србија дуго нема, најавио је Шарчевић.

Према његовим речима, због количине материјала Лексикон ће излазити у наставцима, а биће укључени филозофски факултети, одељења за археологију и институти при Српској академији наука и уметности. Пројекат под радним називом „Виногорје, винарије и вина Србије“, у партнерству с Министарством туризма, обухватиће земљишта за потенцијалне нове винограде, све винарије које постоје, које ће бити приказане кроз QР кодове, а ради се уз помоћ Географског информацијског система, односно дроновима и другим средствима. „Код ’Виногорја’ је јако занимљиво да смо укључили неке специфичне категорије, као што су црквена и манастирска вина, школска и факултетска вина, органска вина, аутохтоне сорте и тако даље“, навео је Шарчевић. Према његовим речима, Министарство културе укључено је у пројекат дигитализације Новина сербских, као почетак српског новинарства, а Службени гласник обратио се УНС-у, НУНС-у и другим институцијама у подухвату који има националну тежину. „Следећи пројекат јесте оно што смо већ урадили кроз УНЕСКО. То је наша заштита културних добара, која чувамо као нематеријалну баштину. Почело је од кола и славе, до материјалне баштине, где су манастири, тврђаве“, навео је Шарчевић. Посао на дигитализацији Новина сербских наставља се, али тежим делом – на примерцима који су ван Србије, односно који су били урађени у Бечу. Додао је да је ту и израда речника Славеносрпско-српског и Српско-славеносрпског, пошто имамо много дела аутора од 17. века надаље када није коришћена ортографија Вука Караџића. „Ми имамо заробљена у старом језику дела Доситеја, Лукијана Мушицког, Јоакима Вујића, Димитрија Давидовића и да не набрајамо даље. И то све радимо на савременом српском, да млађе генерације могу да то читају“, рекао је Шарчевић.

(Александар Николић, Танјуг)