У уторак, 17. децембра, у свечаној сали Ваљевске гимназије, представљен је роман Јохан финског класика Јухани Ахоа који је превео Саша Обрадовић, бивши амбасадор Републике Србије у Финској.
Књига Јохан је савремена неспутана нордијска прича, испричана истовремено у форми класичног и модерног књижевног дела, са елементима и епа и драме.
У представљању књиге учествовали су Миодраг Младеновић, уредник издања, др Вера Ваш, доскорашња професорка Ваљевске гимназије, и Саша Обрадовић, преводилац и бивши амбасадор Србије у Републици Финској.
Миодраг Младеновић казао је да нас неки романи насмеју, а неки науче нечему новом, али постоје и они који нас натерају да застанемо и преиспитамо се, и осетимо живот изнутра. Јохан је баш такав роман, „много више од приче о човеку који живи у шуми. Ово је књига о човеку који жели љубав, а добија тишину. Човеку који жели дом, а добија затвор. Човеку који жели топлину, а окружен је хладноћом – и то не хладноћом природе, већ хладноћом људи.“
Осврћући се на превод, уредник Младеновић је истакао да то није само лингвистички подвиг него је и „подвиг осећаја; свака реч, свака тишина, сваки уздах – све је то успео да пренесе тако да и ми, читајући, осетимо ту тежину.“
Др Вера Ваш се осврнула на врло захтеван посао који је Сашу Обрадовића сврстао у ред успешних преводилаца. „Када се прочита роман Јохан у преводу Саше Обрадовића на српски језик, одмах се примети да је преводилац неко ко је сложене стилистичке захтеве врло оригинално инфилтрирао у преведени текст. То не треба да чуди јер сви знамо да је Саша Обрадовић успешан књижевни стваралац, који има богато искуство у грађењу романескног поступка и вођењу језичког дискурса у роману“, казала је професорка Ваш.
Саша Обрадовић је пренео своје читалачко искуство, рекавши да је Јохан један од оних романа који вас „ухвате“. „Препознајете класику, постоји љубавни троугао, а кад видите како је писац поставио ликове, схватите да је то један трагични наратив и слутите како ће се то завршити и нећете у том погледу бити изневерени, али велики квалитет овог романа јесте начин на који нас писац води кроз те рукавце своје приче, кроз те финске брзе воде до само краја“, рекао је Саша Обрадовић, преводилац књиге.
„Драма је неразрешива, у њеној окосници је неспоразум, али не толико између троје ликова, колико неспоразум тих троје људи самих са собом и својом природом. Једини лик који покушава да пронађе решење јесте Јохан, који својим вредним рукама финског радника, тежака, дрвосече, покушава да нешто покрене и реши, али не успева“, додао је он.
За крај, Саша Обрадовић је рекао да је ово дело за њега нека врста финског Бановић Страхиње и зато је сматрао да би било лепо да се нађе пред читаоцима у Србији. Од свог првог издања 1911. године, Јохан је освојио култни статус у нордијској култури, инспиришући четири филма, међу којима су Стилеров из 1919. и Каурисмакијев из 1998. године. Осим тога, ова прича је послужила као темељ за две опере и један плесни комад.