Налазите се | На Сајму представљена нова Гласникова едиција - ВИОЛИНСКИ КЉУЧ

На Гласниковом штанду, на актуелном, 62. Међународном београдском сајму књига, у уторак, 24. октобра, представљена је нова Гласникова едиција, ВИОЛИНСКИ КЉУЧ, коју у својству уредника покреће Александар Гаталица. Наш познати књижевник и књижевни критичар уједно је и аутор прве књиге у овој едицији, која носи наслов ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА, а уредник овог издања је Петар Арбутина, директор издаваштва Службеног гласника.

Представљање ове едиције, покренуте са задатком да попуни велику празнину у понуди квалитетних биографских, теоријских и есејистичких књига о музици на српском језику, пратио је наступ музичког ансамбла „Динамикс дуо“.

Уредник прве књиге у новој едицији (Златно доба пијанизма), Петар Арбутина, нагласио је културолошку потребу за музичком едицијом. Он је изразио и личну жељу да се Гласниково издаваштво убудуће још више заснива на оваквој литератури, на књигама „високог културолошког напона“.

„Клавири су били проскрибовани инструмент. Пуриша Ђорђевић је објаснио да је то зато што клавири ’нису ишли у партизане’. У партизане су ишле хармонике, гитаре, трубе... Клавири су били неподобна тронога чудовишта која чуче у неком кутку собе и којих су се ослободиоци након рата плашили, јер су деловали ауторитарно, непознато, застрашујуће...“, приметио је Арбутина, казавши да је ова едиција настала са жељом да подигне разрушену грађанску Србију, тј. оно друштво које непатворено ужива у класичној музици и уметности, а не робује помодним нормама и баналним трендовима. Реч је о безмало прометејском послу, али га треба започети.

Закључио је речима да он лично Гласник види и осећа као кућу „попуњену класичном музиком“, што је заправо најснажнија метафора класичних висина Гласниковог избора литературе.

Гаталица је нагласио да је идеја била да се покрене едиција која ће заинтригирати читаоце, бити сигуран водич кроз музику и приказати особине и карактер музичара, њихове приватне животе и судбинске путеве. Он је подсетио да су сви уметници помало чудни, а да су међу њима музичари на самом врху по особености. Стога је ово једна интригантна књига о „неким чудним типовима“, о њиховим тешким карактерним цртама, о начинима свирања, односу према послу и према колегама, о сујетама, о мајсторским триковима, уметничким магијама и још много чему.

Као следеће издање у овој едицији Гаталица је најавио духовиту књигу О музици Џорџа Бернарда Шоа, најдуховитијег музичког критичара свих времена. Такође је обећао да ће се у догледно време појавити и Рубинштајнова биографија Године моје младости, као и аутобиографија великог Рахмањинова.

На крају је закључио да се клавири појављују на најнеобичнијим местима и испричао како се у првом броју послератне Политике (24. октобра 1944), са само четири странице, на првој страници нашла вест да је „најдивнијом музиком совјетске артиљерије ослобођен Београд“, док се на задњој страници, у самом дну, налазио оглас: „Госпођама и госпођицама дајем часове клавира, могу на мом клавиру или у њиховим кућама“.

ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА на готово романескни начин читаоцу приближава животе и каријере музичара који су путовали од града до града, проносећи славу својих брзих прстију и блиставих интерпретација. Књига садржи биографије дванаест највећих пијаниста прве половине 20. века, а то су Морис Розентал, Леополд Годовски, Сергеј Рахмањинов, Јозеф Казимирович Хофман, Игнац Фридман, Алфред Дени Корто, Симон Барере, Бењума Бено Мојзејвич, Артур Шнабел, Едвин Фишер, Валтер Вилхелм Гизекинг и Дину Липати.

ОВДЕ можете погледати кратак видео запис који илуструје атмосферу која је владала током сајамске промоције књиге ЗЛАТНО ДОБА ПИЈАНИЗМА.

Гласников сајамски програм се наставља у среду, 25. октобра, у сали „Васко Попа“, где ће с почетком у 12 сати бити организован округли сто на којем ће бити представљена књига ЗА И ПРОТИВ ВУКА II, Саве Дамјанова, недавно објављена у Гласниковој библиотеци ЛИМЕС, чији је уредник Светислав Басара. Потом ће на штанду Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, с почетком у 17 сати, бити представљена едиција КОРЕНИ, уредника Борислава Челиковића, као и неколико нових издања из те едиције: КОСОВСКО ПОМОРАВЉЕ И КАЧАНИК, СИРИНИЋ, СРЕДСКА, ГОРА И ОПОЉЕ, СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА, КОСОВО I, КОСОВО II, ДРЕНИЦА и ЛАБ.