У Клубу – књижари – галерији
Гласник, у понедељак 6. фебруара, представљена је књига
Шта Фројд заиста није рекао Жарка Требјешанина.
Осим аутора, о књизи су говорили Љубомир Ерић, психијатар и дугогодишњи професор Медицинског факултета у Београду, и Петар В. Арбутина, директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Арбутина је констатовао да су Сигмунд Фројд и његово дело тема која не занима само психологе и психијатре већ и најширу публику, нагласивши да га је као уредника занимало шта је то што Фројд није рекао, а многи му често приписују.
„Психоанализа, учење о најдубљим загонеткама људске душе, велика је загонетка, а око тога шта је Фројд заиста тврдио још увек се ломе копља. Има много тога што он никада није рекао, али му се, ипак, упорно приписује“, закључио је он нагласивши такође и да је ова врста експеримента важна да бисмо створили широк ореол тумачења за оно што Фројд зна о нама и за оно што ми знамо о њему.
Ерић је рекао да Требјешанин показује велико познавање психоанализе и указује на то шта је све погрешно тумачено и зашто се стекла погрешна представа и интерпретација Фројдових текстова о психоанализи.
„Требјешанин је у нашој култури први историограф психоанализе, а суштина ове књиге је да се укаже на погрешне интерпретације Фројдовог учења“, констатовао је он.
Према мишљењу Требјешанина, Фројд је извео најрадикалнију промену психоанализе. Ова књига треба да послужи онима који не познају довољно Фројда, а желе да упознају његово учење и његов допринос науци. Фројд је умео, како је закључио Требјешанин, луцидно да искористи све добре идеје, а проучавајући његово дело, приметио је да има пуно података који су приписани Фројду, а да их он никада није изрекао.
„Књига је настала спонтано док сам писао Лексикон психоанализе и тако откривао много тога о Фројду, а сваки наслов ових мини-есеја јесте тврдња која се приписује Фројду, а да она заправо није тачна“, објаснио је он.